Svake godine u svetu se dijagnostikuje više od 10 miliona novih slučajeva demencije, a takozvana rana demencija sve češće pogađa ljude već u pedesetim i šezdesetim godinama. Iako se demencija najčešće povezuje sa gubitkom pamćenja, konfuzijom i teškoćama sa koncentracijom, ona može narušiti i motoričke sposobnosti, otežavajući svakodnevne zadatke poput oblačenja, kuvanja ili pisanja. Upravo na toj vezi između pokreta ruku i stanja mozga zasniva se test koji je u poslednje vreme privukao veliku pažnju na društvenim mrežama, piše New York Post.
Tri pokreta koja otkrivaju stanje frontalnog režnja
Neurolog dr Adnan Husein je na svom TikTok nalogu podelio video u kome demonstrira, kako ga sam naziva, “najbrži test za demenciju” – niz od samo tri jednostavna pokreta šakom, poznat kao Lurijin test (Luria test), odnosno test “pesnica–ivica–dlan” (fist-edge-palm). Test je dobio ime po ruskom neuropsihologu Aleksandru Luriji, koji je još sredinom 20. veka primetio da pacijenti sa oštećenjima frontalnog režnja mozga imaju poteškoća da promene redosled pokreta kada im se zadatak dodatno usloži.
Test se izvodi na sledeći način:
Pesnica – jednom rukom se napravi pesnica koja se postavi u otvoreni dlan druge ruke.
Ivica – ista šaka se zatim otvori i postavi ivicom (stranom malog prsta) na otvoreni dlan druge ruke, kao u pokretu nalik na “karate udarac”.
Dlan – na kraju se ta ista šaka okrene tako da dlanom, okrenutim nadole, dodirne otvoreni dlan druge ruke.
Ceo niz se zatim ponavlja u kontinuitetu, brzo i bez zastajkivanja.
Prema rečima dr Huseina, ova tri pokreta zajedno testiraju nekoliko različitih funkcija mozga – “motoričku funkciju, izvršne funkcije i sposobnost sekvenciranja”, odnosno sposobnost da se pokreti izvode pravilnim redosledom. “Kod nekih ljudi, pokret ne ide glatko. Ponekad zaglave na istom pokretu i ponavljaju ga iznova, ili pak preskoče korak u nizu”, objasnio je neurolog.
Šta pokazuju naučna istraživanja
Lurijin test dugo je deo takozvane Baterije za procenu frontalnih funkcija (Frontal Assessment Battery), standardizovanog neurološkog alata koji se koristi za procenu izvršnih funkcija mozga i otkrivanje disfunkcije frontalnog režnja, uključujući parkinsonizam i vaskularnu demenciju.
Retrospektivna studija sprovedena na 383 pacijenta jedne univerzitetske klinike za demenciju, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Teksasa u Dalasu, pokazala je da je test bio abnormalan kod svega 2,3 odsto zdravih ispitanika bez kognitivnih tegoba, ali kod čak 54,9 odsto pacijenata sa Alchajmerovom bolešću i 69,8 odsto onih sa frontotemporalnom demencijom. Kod pacijenata sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI), test je bio abnormalan u 21,4 odsto slučajeva. Zanimljivo, istraživanje je pokazalo i da se učestalost abnormalnih rezultata povećava sa napredovanjem bolesti – kod pacijenata sa najtežim stepenom demencije, test je bio abnormalan kod čak 100 odsto obolelih od frontotemporalne demencije i 72,2 odsto onih sa Alchajmerovom bolešću.
Dr Husein u svom videu navodi slične brojke – da više od polovine obolelih od Alchajmerove bolesti, najčešćeg uzroka demencije, ima poteškoća sa ovim testom, kao i da gotovo 70 odsto pacijenata sa frontotemporalnom demencijom ne uspeva da ga izvede glatko.
Test nije dijagnoza, ali može biti signal za alarm
Važno je naglasiti da rezultat ovog testa sam po sebi ne predstavlja dijagnozu demencije – ne postoji nijedan pojedinačni test koji to može da učini. Ono što Lurijin test može da pokaže jeste da li osoba ima kognitivne poteškoće koje zahtevaju dalju procenu kod specijaliste. Nakon toga, lekari obično koriste čitav niz dodatnih alata za procenu pamćenja, pažnje, jezika i sposobnosti rešavanja problema.
Jedan od takvih alata je i SAGE test (Self-Administered Gerocognitive Examination), koji pacijenti mogu sami da popune kod kuće, a koji uključuje zadatke poput brojanja, crtanja, pamćenja i prepoznavanja slika, kako bi se otkrili rani znaci kognitivnog opadanja.
Nove metode, krvni testovi kao budućnost ranog otkrivanja
Pored testova zasnovanih na ponašanju i pokretima, nauka sve više napreduje i u pravcu biomarkera koji se mogu otkriti analizom krvi, mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi. Jedan od njih je test koji detektuje protein p-tau217, povezan sa nastankom amiloidnih plakova i tau spletova u mozgu – dva ključna obeležja Alchajmerove bolesti. Drugi, zasnovan na merenju srčanog troponina, prema pojedinim istraživanjima može ukazati na povećan rizik od demencije i do 25 godina pre same dijagnoze.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) nedavno je odobrila novi krvni test namenjen osobama starijim od 55 godina koje već ispoljavaju simptome poput gubitka pamćenja, čime je otvoren put ka široj dostupnosti ovakvih dijagnostičkih metoda u kliničkoj praksi.
Zašto je rano otkrivanje ključno
Bilo da je reč o jednostavnom testu poput pokreta rukom ili sofisticiranoj analizi krvi, cilj je isti – što ranije prepoznati promene u funkcionisanju mozga. Rano otkrivanje demencije lekarima i pacijentima otvara više prostora za planiranje lečenja, primenu terapija koje mogu usporiti napredovanje bolesti, kao i za blagovremeno organizovanje svakodnevnog života i nege, što značajno doprinosi kvalitetu života obolelih i njihovih porodica.
@adnanmd what can your hands reveal about your brain? 🧠 #dementia #alzheimers #frontotemporaldementia #neurology ♬ original sound – Dr. Ad | M.D.
Komentari (0)