Na savet grgljanja toplom slanom vodom, kod prvog osećaja grebanja u grlu, koje navodno može sprečiti da se prehlada uopšte razvije., verovatno ste i vi naleteli. Tvrdnja se predstavlja kao “biohemija u akciji” sa pozivanjem na osmozu, smanjenje virusnog opterećenja i poboljšanu cirkulaciju. Šta od toga zaista stoji iza nauke, a šta je preterivanje tipično za viralni sadržaj?
Osmoza zaista postoji,ali ne radi ono što se tvrdi
Naučna osnova iza mehanizma je stvarna. Stručnjaci potvrđuju da slani rastvor izvlači tečnost iz upaljenih tkiva grla, a takođe deluje na razblaživanje guste sluzi, pomažući da se isperu iritante čestice poput alergena, bakterija i gljivica. Ovo objašnjava zašto grgljanje slanom vodom decenijama predstavlja preporučenu meru za ublažavanje simptoma bolnog grla.
Jedan naučni rad tvrdio je da je nazalna irigacija fiziološkim rastvorom dokazano sprečavala prehlade, ali su citirani izvori zapravo pokazivali da je reč o efikasnom tretmanu već postojeće prehlade, a ne o prevenciji, suptilna, ali izuzetno važna razlika. Ista analiza zaključuje da nažalost, dokazi koji bi podržali tvrdnju da bilo koji od ovih pristupa sprečava bolest jednostavno ne postoje u dovoljnoj meri.
Šta studije zaista pokazuju
Iako apsolutna “garancija” da grgljanje sprečava prehladu ne postoji, ozbiljna klinička istraživanja ipak ukazuju na merljivu korist – naročito ako se počne rano. Jedna od najčešće citiranih studija, sprovedena u Škotskoj tokom pandemije, pokazala je značajne rezultate: kod čak 95 odsto ispitanika koji su grgljali slanom vodom i koristili nazalnu irigaciju, trajanje bolesti je skraćeno za 1,9 dana, uz smanjenu upotrebu lekova, poput sirupa za kašalj. Zahvaljujući bržem čišćenju virusa iz organizma, za 35 odsto je smanjen broj slučajeva u kojima su se ukućani inficiranih osoba naknadno razboleli od infekcije gornjih disajnih puteva.
Slično tome, opsežan pregled dostupne literature zaključuje da najbolji klinički dokazi pokazuju da grgljanje slanom vodom može skratiti trajanje bolesti za otprilike dva dana i smanjiti upotrebu lekova bez recepta, za oko trećinu,što nije čudotvorni lek, ali predstavlja nisko-rizičnu praksu potkrepljenu dovoljnim brojem dokaza da je vredno probati.
Zanimljivo je da najveća i najpoznatija japanska studija, sprovedena na skoro 400 ispitanika, uopšte nije testirala slanu vodu, već obično grgljanje vodom iz česme: rezultati su pokazali da su osobe koje su grgljale običnom vodom imale oko 36 odsto manje infekcija gornjih disajnih puteva u odnosu na one koje uopšte nisu to radile,što ukazuje da sama fizička radnja grgljanja, a ne nužno prisustvo soli, igra ključnu ulogu u ispiranju patogena iz grla.
Mehanizam iza tvrdnji o “prirodnom štitu”
Deo tvrdnji koje kruže mrežama, poput ideje da grgljanje fizički smanjuje virusno i bakterijsko opterećenje pre nego što patogeni stignu da se umnože, ipak ima određenu naučnu podlogu u laboratorijskim istraživanjima. Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu, koji su sproveli jednu od temeljnijih studija na ovu temu, objašnjavaju da nemijeloidne ćelije – poput epitelnih, fibroblastnih i jetrenih ćelija – poseduju urođeni imunski mehanizam koji se pojačava u prisustvu natrijum-hlorida (NaCl), pri čemu su u laboratorijskim modelima DNK, RNK, kao i virusi sa i bez omotača bili inhibirani u prisustvu ove soli.
Koristan, ali ne čudotvoran trik
Sumirajući dostupne dokaze, može se reći da grgljanje toplom slanom vodom predstavlja jeftinu, bezbednu i naučno delimično potkrepljenu naviku – naročito ako se primeni odmah po pojavi prvih simptoma. Ono što grgljanje slanom vodom sigurno ne čini jeste “zaustavljanje prehlade u zametku” u apsolutnom smislu, niti predstavlja zamenu za osnovne mere prevencije poput redovnog pranja ruku.
Kako sumira jedna od analiza dostupne literature, slana voda ne ubija viruse prehlade direktn,prehlade izazivaju virusi koji su već inficirali ćelije koje oblažu grlo i nosne prolaze, i nikakva količina grgljanja neće eliminisati već uspostavljenu infekciju. Ono što slana voda čini jeste stvaranje okruženja koje je manje pogodno za patogene, uz istovremeno ublažavanje simptoma kroz nekoliko jednostavnih mehanizama.
Drugim rečima: trik od 30 sekundi vredi probati kao dodatnu, bezbednu meru u trenutku kada osetite prve simptome,ali ga ne treba doživljavati kao garantovani “biohemijski štit” koji sam po sebi može zaustaviti prehladu.
Komentari (0)