Prizor koji deluje kao digitalna montaža, zapravo je stvaran fenomen prirode- ružičasti delfini postoje i mogu se videti u vodama jugoistočne Azije. Italijanska turistkinja Fransceska Kaon, koja je putovala kroz region, imala je sreće da ih uživo posmatra u blizini mesta Kanom u Tajlandu, a snimke je podelila na Instagramu, gde je opisala trenutak rečima da postoje susreti koje, ma koliko putovao, ne možeš isplanirati, i da je danas, na drugom kraju sveta, baš njoj pripala ta retka prilika.
Gde se nalaze i zašto je susret redak
Mesto Kanom, u provinciji Nakhon Si Thamarat na jugu Tajlanda, poznato je upravo po ovim životinjama. Iako se nalazi neposredno pored okruga Don Sak, u provinciji Surat Thani, odakle polaze trajekti za popularno ostrvo Koh Samui, plaže Kanoma ostale su pošteđene masovnog turizma, a more ispod površine krije zdrav ekosistem sa prostranim livadama morske trave koje naseljava raznovrsna morska fauna.
Prema podacima Tajlandskog ministarstva za morske i priobalne resurse, u Sijamskom zalivu ukupno je ostalo svega 150 primeraka kineskog belog delfina, od čega čak 60 živi upravo u vodama oko Kanoma — što ovaj susret čini izuzetno retkim i vrednim pažnje.
Vrsta iz roda sousa, ne sa Amazona
Delfin koga je turistkinja snimila pripada vrsti sousa chinensis, poznatijoj kao indopacifički grbavi delfin. Ova vrsta nastanjuje priobalne vode istočnog Indijskog i zapadnog Tihog okeana, a u kontinentalnoj Kini, Makau, Hongkongu, Tajvanu i Singapuru poznata je pod nazivom kineski beli delfin. Iako je nekada smatrana podvrstom delfina iz Indijskog okeana (sousa plumbea), testiranja DNK pokazala su da je reč o dve zasebne vrste, dok je 2014. godine od nje odvojena i priznata kao posebna vrsta i australijski grbavi delfin.
Važno je napomenuti da ovu vrstu ne treba mešati sa južnoameričkim rečnim ružičastim delfinom (inia geoffrensis), koji naseljava rečne sisteme Brazila, Bolivije, Perua, Ekvadora, Kolumbije i Venecuele i predstavlja potpuno drugu, slatkovodnu vrstu.
Odakle potiče ružičasta boja
Ružičasta nijansa kože ovih delfina nije prava pigmentacija, već posledica specifične fiziologije. Naučna objašnjenja navode da ružičasta boja ne potiče od pigmenta, već od krvnih sudova koji su se prekomerno razvili radi termoregulacije organizma. Dodatna istraživanja pojašnjavaju mehanizam: grbavi delfini se ne rađaju beli ili ružičasti, već tamnosivi ili crni, a zatim postepeno posvetljuju tokom odrastanja, da bi u starijoj životnoj dobi mogli da poprime belu ili ružičastu boju. Ružičasta boja ne potiče od pigmenata kože, već od širenja kapilara koji odvode toplotu što je viša temperatura, to su delfini ružičastiji, pa boja tela može posredno da ukazuje i na starost i na emotivno, odnosno stresno stanje životinje.
Ovo objašnjava zašto isti primerak može tokom dana menjati intenzitet boje, a zašto se ružičaste mrlje ili prstenovi na koži pojedinih jedinki često povezuju i sa ožiljcima nastalim u borbama, pre svega između mužjaka.
Status ugroženosti
Uprkos šarmu koji izazivaju kod turista, ovi delfini se suočavaju sa ozbiljnim izazovima opstanka. Vrsta se od 2015. godine na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) vodi kao “ranjiva”, a glavne pretnje po populaciju predstavljaju gubitak staništa, prekomeran ribolov i zagađenje.
Lokalne vlasti u Tajlandu prate stanje populacije, kroz redovne patrole i programe edukacije ribara, kako bi se smanjio broj delfina povređenih ili ubijenih u sudarima sa brodskim propelerima, u ribarskim mrežama ili usled nepravilnog odlaganja otpada. Nedavna zapažanja idu u prilog tome da napori urode plodom: u nacionalnom parku Hat Kanom – Mu Koh Thale Tai zabeleženo je da su zvaničnici parka tokom rutinske patrole primetili četiri indopacifička grbava delfina, koji su delovali zdravo i aktivno, a njihovo prisustvo tumači se kao pozitivan znak poboljšanja uslova u moru zahvaljujući stalnim naporima na zaštiti životne sredine.
Susret koji se ne planira
Iskustva turista koji putuju u Kanom upravo radi posmatranja ovih životinja pokazuju da je reč o iskrenom, neizvesnom susretu sa divljom prirodom, a ne o organizovanoj atrakciji. Kako navodi jedna od putnica koja je posetila ovo područje, reč je o etičkom susretu sa divljim svetom, budući da su ružičasti delfini u Tajlandu slobodni da plivaju, nisu hranjeni i lokalno nastanjuju te vode.
Baš ta neizvesnost čini priču Fransceske Kaon posebnom — podsetnik da neki od najlepših prirodnih prizora ne mogu da se rezervišu unapred, već se jednostavno dogode, na pravom mestu i u pravom trenutku.
View this post on Instagram
Komentari (0)