Konzervirana tunjevina je poslednjih godina postala jedna od najčešće korišćenih namirnica u svakodnevnoj ishrani, pre svega zbog svoje praktičnosti i nutritivne vrednosti.
Ipak, iako deluje kao jednostavan i zdrav izbor, sve više istraživanja ukazuje da redovna konzumacija može da ima određene rizike.
Stručnjaci zato upozoravaju da je važno znati koliko često i u kojim količinama se može jesti.
Kako živa dospeva u tunjevinu
Jedan od ključnih problema koji se vezuje za tunjevinu jeste prisustvo žive.
U zavisnosti od vrste ribe, količina žive može da bude različita, ali veće ribe poput tunjevine imaju tendenciju da akumuliraju više ove materije.
Živa može da se nakupi u ljudskom organizmu i može da utiče na razvoj neuroloških i drugih zdravstvenih problema.
Kako se navodi u istraživanju iz 2020. godine objavljenom u časopisu “Environmental Research”, visok unos ribe sa većim sadržajem žive može da poveća rizik od neuroloških poremećaja.
Živa dospeva u vode kroz industrijske procese, gde se taloži u rekama, jezerima i okeanima, a zatim ulazi u lanac ishrane.
Šta je metil živa i zašto je posebno opasna
U vodi, mikroorganizmi transformišu živu u metil živu – oblik koji je najtoksičniji i koji se najlakše akumulira u tkivu ribe.
Prema podacima objavljenim u časopisu “Global Biological Cycles”, deo žive u okeanima nastaje i razgradnjom prirodnih organskih materija.
Metil živa se posebno nakuplja kod velikih predatora, zbog čega je tunjevina rizičnija za konzumaciju od manjih riba poput sardine.
Zbog toga se navodi da konzervirana tunjevina, koja može da ima relativno visok nivo žive, ne bi trebalo da se jede više od tri puta nedeljno.
Koliko ljudi već ima živu u organizmu
Prema podacima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), gotovo svi ljudi imaju male količine metil žive u krvi, ali ispod nivoa koji može da izazove zdravstvene posledice.
Ipak, metil živa je snažan neurotoksin, pa preterana konzumacija tunjevine može da izazove trovanje.
Simptomi mogućeg trovanja živom
Kada dođe do prekomerne izloženosti, simptomi mogu da uključuju: svrab ili trnjenje u prstima ruku i nogu, slabost mišića, probleme sa koordinacijom, poremećaje govora i sluha, kao i smanjen periferni vid
Ovi simptomi su posebno važni jer mogu da se razvijaju postepeno, pa se često ne povezuju odmah sa ishranom.
Poseban rizik za trudnice
Visok nivo žive kod trudnica može da utiče na razvoj centralnog nervnog sistema kod dece, zbog čega se ova grupa posebno smatra rizičnom.
Stručnjaci zato naglašavaju potrebu za dodatnim oprezom kod konzumacije ribe, uključujući i tunjevinu iz konzerve.
BPA u konzervama i hormonski disbalans
Osim žive, postoji još jedan faktor koji se povezuje sa konzerviranom tunjevinom, a to je bisfenol A (BPA).
Ova supstanca se koristi u ambalaži konzervi i može da utiče na endokrini sistem i hormonsku ravnotežu.
Istraživanje objavljeno u časopisu “Journal of Endocrinological Investigation” 2021. godine povezalo je BPA sa hormonskim promenama.
Dodatno, analiza koju je sproveo časopis “Il Salvagente” pokazala je da su sve testirane konzerve tunjevine sadržale tragove BPA, i to u količinama gde su dozvoljeni pragovi smanjeni čak 100 puta.
Kako izbeći BPA u ishrani
Kao sigurnija opcija navodi se izbor tunjevine u staklenoj ambalaži, gde ovaj rizik može da bude značajno manji.
Natrijum i konzervansi u tunjevini
Konzervirana tunjevina često sadrži veće količine natrijuma i konzervansa.
Ovi sastojci mogu da utiču na zdravlje srca i krvni pritisak, posebno ako se tunjevina konzumira često.
Zbog toga se preporučuje pažljivo čitanje deklaracije i izbor proizvoda sa smanjenim sadržajem natrijuma i bez dodatnih konzervansa.
Komentari (0)