Zbog američko izraelskog rata u Iranu, koji preti prekidom snabdevanja energijom, Evropu čeka šok u snabdevanju sa potencijalom da paralizuje proizvodnju, prizemlji avione, podigne cene hrane i troškove zaduživanja i ponovo podstakne inflaciju.
Dok poslednji tankeri sa fosilnim gorivima iz Persijskog zaliva uplovljavaju u evropske luke, lideri postaju svesni razmera krize, piše Politico, prenosi Index.hr.
„Ako rat potraje, to će za evropsku ekonomiju biti teret uporediv sa pandemijom kovida ili početkom rata u Ukrajini“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.
Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto upozorava da bi sukob mogao trajati „godinama“, dok predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard procenjuje da bi dugoročne posledice mogle prevazići sve što se danas može zamisliti.
Oko 20 odsto svetske nafte i gasa prolazi kroz Hormuški moreuz, koji je Iran zatvorio uz pretnje napadima na brodove. Predsednik SAD Donald Tramp poručio je pogođenim zemljama: „Moraćete da naučite da se sami borite za sebe. Teži deo je gotov. Idite po svoju naftu.“
Nafta i gas ključni su za transport, grejanje i čitav industrijski lanac, od hrane i plastike do hemikalija i poljoprivrede. Zatvaranje moreuza pogađa i snabdevanje đubrivima i helijumom, ključnim za proizvodnju mikročipova.
Efekat se zasad najviše vidi u rastu cena goriva, ali i u širenju krize na druge proizvode, pa je Sony poskupljenje novih PlayStation konzola direktno povezao sa „pritiscima u globalnoj ekonomiji“.
Politico upozorava na scenario koji šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol naziva „najvećom pretnjom globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji“.
Nestašice
Za razliku od kriza 1970-ih ili 2022. godine, sadašnji poremećaj pogađa sve energente, od sirove nafte i gasa do dizela i mlaznog goriva. Analitičarka Ana Marija Jaler-Makarevič upozorava da se tržišta suočavaju sa retko viđenim scenarijem potpunog zatvaranja ključnog energetskog prolaza. Dok su krize 1970-ih smanjile globalne zalihe za oko 7 odsto, sada je pogođeno oko 20 odsto svetskog snabdevanja.
EU je isprva računala na relativno nisku zavisnost od Zaliva, oko 6 odsto nafte i manje od 10 odsto gasa, kao i na alternativne dobavljače poput SAD, Norveške, Azerbejdžana i Alžira. Međutim, kako rat ulazi u petu nedelju, pokazuje se da to nije dovoljno.
Azijske zemlje, koje su pre rata oko 80 odsto energije dobijale iz Zaliva, agresivno kupuju preostale količine i podižu cene. Trgovci preusmeravaju pošiljke ka Aziji zbog veće zarade, zaobilazeći Evropu. Prema analitičaru Kplera Šarlu Kosterusu, najmanje 11 LNG tankera već je preusmereno na istok, a poslednji tanker sa katarskim gasom stiže u Evropu za nekoliko dana.
„Nemamo rezervi. Nemamo nikakvu sigurnost“, upozorava Jaler-Makarevič, dodajući da bi Evropa posledice mogla osetiti već za nekoliko nedelja.
Najgori scenario bio bi da moreuz ostane zatvoren duže od mesec dana, uz nastavak napada na energetsku infrastrukturu, upozorava jedan direktor LNG uvoznika. Iako bi visoke cene s vremenom mogle podstaći veću proizvodnju, upozorava da bi mogle ostati trajno povišene.
EU je posebno ranjiva kada je reč o rafinisanim proizvodima, jer više od 40 odsto dizela i avionskog goriva dolazi iz Zaliva.
„Ako moreuz ostane zatvoren, praktično nema alternative“, rekao je analitičar ICIS-a Homajun Falakšahi. Finansijska tržišta zasad računaju na kratkotrajnu blokadu od dve do tri nedelje, ali duže zatvaranje značilo bi još više cene i dublju krizu.
Iako su bogate zemlje početkom marta oslobodile 400 miliona barela nafte iz rezervi, cene su ponovo počele da rastu.
Uništavanje potražnje
Najvidljiviji efekat već su više cene goriva. Cena Eurosupera 95 porasla je oko 15 odsto između 23. februara i 23. marta. Vlade pokušavaju da ublaže udar smanjenjem akciza, ali bez novih isporuka mogle bi posegnuti za ograničavanjem potrošnje.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen savetovao je ograničavanje saobraćaja kako bi se nadoknadio manjak dizela i avionskog goriva, što podseća na mere iz 1970-ih. U opticaju su i scenariji „energetskih lockdowna“.
Avio-saobraćaj je posebno pogođen jer je gorivo najveći trošak. Cena avionskog goriva u Evropi više nego se udvostručila i premašila 1700 dolara po toni. Avio-kompanije već podižu cene, a direktor IATA-e Vili Volš upozorava da industrija ne može da apsorbuje taj udar.
Neke azijske kompanije već ukidaju letove, a Lufthanza razmatra prizemljenje između 20 i 40 aviona, što bi smanjilo kapacitete za 2,5 do 5 odsto. Ako kriza potraje, neki putnici će odustati od putovanja, a deo će ostati bez planiranih putovanja.
Industrijski pad
Posledice se već prelivaju na industriju, posebno na hemijski sektor koji je temelj proizvodnje u Evropi. Nemački Covestro upozorava na nagli rast troškova logistike, sirovina i energije, koji se već ugrađuje u cene proizvoda.
Eurofer upozorava da nestabilne cene energije postaju jedan od najvećih rizika za ulaganja, posebno u niskougljeničnu proizvodnju čelika. Bez stabilnih i konkurentnih cena energije ulaganja je sve teže opravdati u Evropi.
Rastu i troškovi plastike, đubriva i helijuma. Industrija plastike je posebno izložena jer zavisi od uvoza nafte i gasa, dok proizvođači đubriva upozoravaju da energija čini 60 do 80 odsto troškova proizvodnje, pa poremećaji brzo izazivaju lančanu reakciju i rast cena.
Stagflacija
Rast troškova u proizvodnji, saobraćaju i poljoprivredi preliva se na potrošače, vraćajući inflaciju. Komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis upozorava da bi ovaj talas mogao ličiti na stagflaciju – kombinaciju slabog rasta i visokih cena koja je obeležila 1970-e.
Evropska komisija procenjuje da će privredni rast pasti na oko 1 odsto, dok bi rast inflacije mogao naterati Evropsku centralnu banku da podigne kamatne stope. To bi dodatno poskupelo kredite i usporilo ekonomiju.
Visoki javni dugovi postaju sve skuplji za servisiranje, a vlade bi mogle biti primorane na rezove u javnim uslugama.
Čak i ako rat odmah završi, oporavak bi trajao najmanje godinu dana, upozorio je Birol. Što sukob duže traje, posledice će biti teže.
Dok poslednji tankeri iz Zaliva završavaju istovar, Evropa ima nedelje, a ne mesece za pripremu. „Kriza neće biti kratka“, rekao je Jorgensen. „Čak i da sutra nastupi mir, …“
BONUS VIDEO:
Komentari (0)