Dok se u većini zemalja roditeljstvo i dalje posmatra kao privatna obaveza porodice, Švedska već dve godine sprovodi reformu koja menja samu filozofiju brige o deci.
Prema novim pravilima, roditelji sada imaju zakonsko pravo da deo plaćenog roditeljskog odsustva prenesu na drugu blisku osobu od poverenja – baku, deku, prijatelja ili drugog sekundarnog staratelja. U domaćinstvima sa dva roditelja, moguće je preneti do 45 dana, dok samohrani roditelji, mogu preneti do 90 dana. Ukupno, po detetu je i dalje dostupno 480 dana plaćenog odsustva, što švedski sistem već godinama svrstava među najizdašnije na svetu.
Ova promena nije tek administrativna korekcija, već deo šire strategije države, koja roditeljstvo posmatra kao društvenu, a ne isključivo privatnu odgovornost. Švedski model roditeljskog odsustva već decenijama podstiče ravnopravno učešće oba roditelja, ali sada ide i korak dalje,priznajući značaj šire mreže podrške.
Stručnjaci za razvoj deteta i neurobiologiju ističu da ljudi nisu evoluirali da podižu decu u izolaciji. Antropolozi našu vrstu opisuju kao “kooperativne odgajivače“, što znači da je kroz istoriju više odraslih osoba učestvovalo u brizi o detetu. Savremena istraživanja iz oblasti neuronauke potvrđuju da hronični stres kod roditelja može uticati na bebu putem stalne fiziološke usklađenosti,odojčad prepoznaje i reaguje na emocionalna stanja primarnih staratelja.
Smanjenje stresa kod roditelja, pokazuju studije, direktno doprinosi stabilnijoj emocionalnoj regulaciji kod deteta. Takođe, istraživanja ukazuju da deca koja ostvaruju stabilan odnos sa više pouzdanih odraslih osoba, razvijaju snažnije socijalne veštine i fleksibilniju regulaciju prefrontalnog korteksa kasnije u životu.
Dobit nije jednostrana. Naučni radovi o međugeneracijskoj brizi sugerišu da bake i deke koji aktivno i kontinuirano učestvuju u čuvanju unuka, imaju niži rizik od smrtnosti i bolju kognitivnu otpornost u starijem dobu. Aktivno učešće u porodičnom životu održava mentalnu angažovanost i doprinosi očuvanju moždane aktivnosti.
Švedska reforma, prema oceni brojnih analitičara socijalne politike, ne podstiče “prebacivanje“ roditeljskih obaveza, već institucionalno priznaje ono što je ljudska biologija oduvek podrazumevala,da je za podizanje deteta potrebno selo.
U vremenu kada su porodice sve češće izolovane, a roditelji izloženi pritiscima savremenog načina života, ova mera predstavlja primer kako javne politike mogu biti usklađene sa naučnim saznanjima o razvoju deteta i mentalnom zdravlju.
Komentari (0)