Ideja o “inženjeringu sna“, poznata iz blokbastera poput filma “Inception“ reditelja Kristofera Nolana, mogla bi biti bliža naučnoj stvarnosti nego što se do sada mislilo, pokazuje novo istraživanje.
Tim naučnika sa američkog Univerziteta Nortvestern uspeo je da kod uspavanih dobrovoljaca podstakne sanjanje o konkretnim, nerešenim zagonetkama, koristeći određene zvučne signale, prenosi Science Alert.
Ispostavilo se da su učesnici kod kojih je ova metoda delovala imali znatno veću verovatnoću da po buđenju pronađu rešenja za iste zadatke.
Iako postoje određena ograničenja i rezerve u vezi sa ovom tehnikom, istraživanje pruža dokaze da se snovi mogu u određenoj meri usmeravati, kao i da mogu doprineti pronalaženju rešenja primenljivih u stvarnom svetu.
– Mnogi savremeni problemi zahtevaju kreativna rešenja – izjavio je psiholog Ken Peler sa Univerziteta Nortvestern.
– Ako bolje razumemo kako mozak razvija kreativne ideje i nove načine razmišljanja, mogli bismo se približiti rešavanju problema, a inženjering sna bi u tome mogao da pomogne – dodao je on.
U eksperimentu je učestvovalo 20 ispitanika, od kojih su većina bili lucidni sanjači – osobe koje tokom sna mogu da postanu svesne da sanjaju. Dobrovoljci su najpre dobili zahtevne zagonetke, pri čemu je svaku pratila specifična zvučna podloga.
Tokom faze spavanja, istraživači su polovini nerešenih zadataka “puštali“ prateće zvuke, nastojeći da podstaknu sanjanje o tim problemima.
Pojedini ispitanici su signalima, poput pokreta očiju ili šmrkanja, davali do znanja da su čuli zvučni podsticaj i da sanjaju o zadatim zagonetkama.
Rezultati su pokazali da je 12 učesnika, kod kojih su snovi bili ciljno podstaknuti, češće sanjalo upravo te zadatke. Kod njih je uspešnost rešavanja sledećeg dana porasla sa 20 na 40 odsto.
U celokupnoj grupi, bez obzira na to da li su dobijali zvučne podsticaje ili ne, stopa rešavanja zadataka koji su se pojavili u snovima iznosila je 42 odsto, u poređenju sa 17 odsto kod onih koji o njima nisu sanjali, što ukazuje da je tokom sna možda ostvaren napredak ka rešenju.
Nakon što su učesnici opisali sadržaj svojih snova, istraživači su uočili da su misli o zadacima “probijale“ u san, a um je aktivno pokušavao da ih razreši.
– Čak i bez lucidnosti, jedan sanjač je u snu tražio pomoć od lika iz sna kako bi rešio zagonetku koju smo podsticali – izjavila je neuronaučnica Karen Konkoli sa Univerziteta Nortvestern.
Ona je navela da je jedan ispitanik, podstaknut zagonetkom o drveću, sanjao šetnju kroz šumu, dok je drugi, nakon zadatka o džungli, sanjao pecanje u džungli razmišljajući o problemu.
Ipak, autori naglašavaju da studija ima ograničenja. Broj učesnika bio je relativno mali, a većina su bili lucidni sanjači, koji su tokom sna svesniji nego prosečna populacija, pa se efekti možda ne bi jednako ispoljili kod drugih osoba.
Takođe, moguće je da postoje dodatni faktori koji utiču i na sanjanje o zadacima i na bolju uspešnost u njihovom rešavanju narednog dana, zbog čega se ne može sa potpunom sigurnošću tvrditi da su upravo snovi presudno doprineli napretku.
Istraživači očekuju da bi buduće studije mogle doneti preciznije odgovore, posebno u vezi sa uticajem snova na različite oblike kreativnosti i tipove problema. Planiraju i detaljnije ispitivanje razloga zbog kojih neki ljudi reaguju na podsticaje tokom sna, dok drugi ne.
– Nadam se da će ovi nalazi doprineti jasnijem razumevanju funkcije sanjanja – rekla je Konkoli.
– Ako naučnici jednog dana nedvosmisleno pokažu da su snovi važni za rešavanje problema, kreativnost i regulaciju emocija, možda će im se pridavati veći značaj u očuvanju mentalnog zdravlja i opšte dobrobiti – zaključila je ona.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)