Upotreba veštačke inteligencije među nastavnicima znatno se razlikuje širom Evrope, pokazuje Međunarodna anketa o podučavanju i učenju (TALIS) OECD-a. Dok pojedine države ovu tehnologiju uvode pažljivije, većina nastavnika koji je koriste oslanja se na AI pre svega u pripremi nastave, navodi Euronews, uz procene stručnjaka da će primena nastaviti da raste – ali uz neophodan oprez.
Prema podacima iz 32 zemlje, udeo nastavnika u nižim razredima srednjih škola koji su tokom 2024. koristili AI kreće se od 14 odsto u Francuskoj do 52 odsto u Albaniji. Prosek u EU-22 iznosi 32 odsto, dok je u OECD-u 36 odsto. U istraživanju se korišćenje AI odnosi na alate za predviđanja, odlučivanje ili generisanje teksta, bilo u nastavi, bilo kao podrška učenju u periodu od 12 meseci pre sprovođenja ankete.
Iako nema izraženih regionalnih podela, generalni trend pokazuje da je upotreba AI niža u zemljama Zapadne Evrope nego na Zapadnom Balkanu i u Istočnoj Evropi. Portparol UNESCO-a objašnjava da različite državne politike prema AI utiču na svest nastavnika i stepen primene u školama.
– Neke zemlje su bile aktivnije u usvajanju nacionalnih AI strategija koje obuhvataju i obrazovanje, dok su druge zauzele oprezniji stav prema veštačkoj inteligenciji i generativnim alatima u učionicama, uvodeći stroža pravila u skladu sa uzrastom učenika – rekao je portparol za Euronews.
Ben Herc i Antoan Bilgin iz Juropijen skulneta smatraju da razlike u primeni AI odražavaju različite obrazovne politike i kulturološke pristupe. Kao primer navode Francusku, koja je tek ove godine počela da uvodi obaveznu obuku o AI u državnim školama, što se dogodilo nakon perioda obuhvaćenog TALIS istraživanjem.
– Oprez, nejasna pravila i nedovoljno razvijena infrastruktura verovatno usporavaju prihvatanje nove i kontroverzne oblasti poput AI – naveli su oni.
Martina Di Ridolfo iz Evropskog sindikata obrazovanja (ETUCE) dodaje da na razlike utiču i nivo obuke, radno opterećenje, manjak nastavnog kadra, kao i individualna motivacija i radoznalost nastavnika.
Među nastavnicima koji koriste AI, čak 65 odsto u EU-22 ističe da im pomaže pri brzom učenju ili rezimiranju određene teme, dok 64 odsto koristi AI za izradu planova časova i aktivnosti. To pokazuje da se veštačka inteligencija najčešće koristi u pripremi nastave.
Stručnjaci očekuju da će primena AI u obrazovanju nastaviti da raste, uz naglasak na odgovorno korišćenje, jasne smernice i razumevanje potencijalnih rizika. Herc i Bilgin procenjuju da će se AI vremenom sve više primenjivati direktno u radu sa učenicima – od personalizovanih aktivnosti do povratnih informacija u realnom vremenu.
– Ali nastavnici treba da ostanu ključna veza između učenika i tehnologije, kako bi se očuvala njihova uloga u etičkom nadzoru i brizi – poručuju oni.
UNESCO takođe ističe da nastavnici moraju ostati u središtu procesa uvođenja AI u obrazovanje.
– AI alati treba da podrže, a ne da zamene nastavnike, a njihova upotreba mora da bude usklađena sa etičkim standardima i obrazovnim ciljevima, uz zaštitu autonomije i privatnosti nastavnika i učenika – navode iz UNESCO-a.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)