Australijski stručnjaci za rani razvoj deteta predstavili su smernice koje menjaju uobičajene navike roditelja tokom presvlačenja beba, sugerišući da se i u najranijem uzrastu može negovati osećaj telesne autonomije.
U objavljenom vodiču Univerziteta Deakin, roditeljima se preporučuje da pre početka presvlačenja jasno najave šta će uslediti i da detetu daju vremena da registruje situaciju. Umesto brzog uklanjanja mokre pelene, savetuju se kratke pauze i obraćanje bebama jednostavnim verbalnim signalima, poput objašnjenja da je vreme za promenu pelene. Cilj je, navode istraživači, da deca počnu da uče principe pristanka i razumevanje sopstvenog tela, još dok ne mogu da govore, piše New York Post.
Smernice obuhvataju i uključivanje bebe u sam proces, pa se roditeljima preporučuje da tokom presvlačenja koriste rečenice koje podstiču učešće, poput molbe da dete podigne kukove kako bi se pelena uklonila ili pitanja da li želi da ga roditelj ponese ili dovede do stola za presvlačenje. Stručnjaci tvrde da se na osnovu izraza lica i pokreta tela može proceniti da li dete razume šta se dešava.
Ovako osmišljen pristup deo je šire poznate filozofije “blagog roditeljstva“, koja daje prednost empatiji, poštovanju i dijalogu, čak i kada se radi o najjednostavnijim svakodnevnim radnjama. Iako popularan među mlađim generacijama roditelja, ovaj model odgajanja često biva kritikovan zbog, kako protivnici tvrde, preterane popustljivosti.
Ipak, brojni stručnjaci smatraju da razgovor tokom presvlačenja ima dugoročne prednosti. Klinički psiholozi ističu da rano usvajanje ovakvih obrazaca pomaže detetu da kasnije lakše razume granice, kao i da uspostavi otvoren odnos sa roditeljima kada je reč o sopstvenom telu. Iako bebe ne mogu verbalno da pristanu ili odbiju, narativ koji roditelji prate može, kako navode psihoterapeuti, da postane temelj zdravog osećaja lične autonomije.
Istraživači Univerziteta Deakin posebno ističu da se deca ne bi trebalo odvraćati igračkama ili pesmicama tokom presvlačenja, već da je verbalna komunikacija ta koja gradi osećaj sigurnosti. Preporučuju i upotrebu pravilnih anatomskih naziva za intimne delove tela, smatrajući da to dugoročno doprinosi sigurnosti deteta i olakšava komunikaciju sa odraslima od poverenja.
Autori vodiča priznaju da novi pristup može delovati zahtevno, posebno roditeljima koji su već opterećeni svakodnevnim obavezama, ali naglašavaju da se radi o preporukama koje se mogu primenjivati postepeno. Svaki trenutak povezanosti, makar i tokom tako rutinske radnje kao što je promena pelene, navode stručnjaci, doprinosi stvaranju osećaja sigurnosti i međusobnog poverenja između deteta i roditelja.
Komentari (0)