Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat. Primirjem potpisanim u Francuskoj, obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke, a Danom primirja u svetu među zemljama pobednicama obeležava se i završetak rata. Republika Srbija ovaj dan obeležava kao državni praznik od 2012. godine.
Sećanje na 11. novembar kada je potpisano primirje u 11 sati u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u šumi Kompijen u Srbiji se slavi od pre 13 godina i kao državni praznik.
Mirovni sporazum iz vagona
Primirjem iz vagona sile Antante i Nemačka okončale su sukob pre 107 godina. Ipak, tu nije bio kraj. Pregovori o uslovima mirovnog sporazuma su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, čime je Prvi svetski rat i zvanično okončan.
Dokument o primirju uglavnom je sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš. U suštini predviđao je prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.
Primirje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.
Simbol praznika – Natalijina ramonda
Simbol ovog praznika je Natalijina ramonda – cvet feniks, jer i kada se potpuno osuši – može ponovo da oživi posle kiše ili malo zalivanja.
Samo tridesetak biljnih vrsta ima tu osobinu. Ramonda je otkrivena tridesetih godina XIX veka u Španiji, ali ju je kao novu vrstu otkrio Josif Pančić 1874. godine. Nazvao ju je ramonda serbika (Ramonda serbica).
Sava Petrović, lekar na dvoru kralja Milana, otkrio je deset godina posle Pančića, da na Balkanu postoji još jedna vrsta sa drugačijim listovima. Nazvao ju je po kraljici Nataliji – Ramonda nathaliae, Natalijina ramonda. Danas je ovaj cvet neobične osobine da oživi i nakon potpunog sušenja simbol izdržljivosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali i simbol stradanja srpskog naroda koji je uspeo posle toga ponovo da obnovi svoju državu.
Albanska spomenica
Ukazom prestolonaslednika princa-regenta Aleksandra II Karađorđevića u tada već novoj državi Kraljevini Srba, Hravata i Slovenaca ustanovljena je 5. aprila 1920. godine – Albanska spomenica, medalja za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije odnosno jednostepeno državno vojno i civilno odlikovanje koje su stekli svi pripadnici srpske vojske koji su se povlačili preko Albanije u zimu 1915/1916.
Na aversu medalje, ispod orla, nalazi se medaljon uokviren lovorovim vencem sa profilom glave Aleksandra Karađorđevića i natpisom: SVOJIM RATNIM DRUGOVIMA ALEKSANDAR. Na reversu je natpis u tri reda: ZA VERNOST OTADžBINI.
Amblem Dana primirja čine motiv cveta Natalijine ramonde i motiv trake Albanske spomenice.
Polaganje venaca na Spomenik neznanom junaku i na spomen-kosturnici branilaca Beograda
Predsednik Vlade Đuro Macut položiće venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, nakon čega će, u 11 časova, biti održana i državna ceremonija polaganja venaca na spomen-kosturnici branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.
Državnu ceremoniju predvodiće ministarka za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Takođe, ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti prisustvovaće delegacija Grada Beograda.
Povodom obeležavanja Dana primirja, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su juče počasnu artiljerijsku paljbu.
BONUS VIDEO
Komentari (0)