U društvu koje neprestano govori da ti “treba neko”, odlučiti da budeš sam i srećan — postaje mali čin hrabrosti. U svom pismu The Guardianu, jedna žena deli iskrenu priču o miru, slobodi i samopouzdanju koje pronalazi upravo u samoći.
Pismo čitateljke u kom govori o svom problemu::
“Imam 54 godine. Bila sam u braku 22 godine, a već 14 godina živim sama. Jednom sam se ponovo udala, ali ta epizoda bila je kratka. U ovom periodu života osećam istinsko zadovoljstvo. Nisam usamljena — imam dobar balans između posla i privatnog života i iskreno sam zahvalna na svojim trima ćerkama i unucima, koji mi donose radost i smisao.
Ono što me muči jeste: kako da ljudima objasnim da sam srećna baš ovako kako mi je sada? Prijatelji i porodica stalno govore da mi treba neko ili da ne bi trebalo da budem sama, kao da samački život znači da mi nešto nedostaje. Neki pretpostavljaju da čekam pravog partnera, ali to jednostavno nije slučaj. Takvi komentari me iscrpljuju, dovode u sumnju i ponekad me navode da se osećam loše.
Kako da utišam sav taj šum i neželjene savete od onih koji misle da znaju šta je najbolje za mene, i da se vratim jednostavnom uživanju u životu kakav imam — mirnom, nezavisnom i bogatom na svoj način?”
Eleanor Gordon-Smith, australijska filozofkinja i spisateljica koja piše za Guardian, ovako je odgovorila čitateljki:
“Teško je ljudima da prihvate kada neko kaže: ‘Ne treba mi to da bih bila srećna’. Svako ko odstupa od društvenih očekivanja često dobija ovakve komentare, čak i od dobronamernih prijatelja. Ljudi ne shvataju koliko su pretpostavke o partnerstvu duboko ukorenjene.
Zamislite da kažete nekome ko je u srećnom braku: ‘Sada samo da pronađeš najboljeg druga’. Zvučalo bi besmisleno. Ipak, kulturološki je prihvaćeno reći nekom samcu: ‘Treba ti partner‘.
Možda bi pomoglo da promenite način na koji govorite o svom životu, ne onako kako ga drugi zamišljaju, već kako ga vi zaista doživljavate. Umesto da kažete ‘dolazim u prazan stan’, recite ‘dolazim u mir’. Gde drugi vide prazninu, vi možete videti bogatstvo slobode i samodovoljnosti.
Ako vas prisiljavaju na objašnjenja, pokušajte sa nečim poput:
‘Za mene je jutro sa unucima čista radost i ne deljena pažnja. Ne osećam da mi bilo šta nedostaje’.
Ne treba da ubeđujete druge da vam poveruju, već da im pokažete da vaš život ima smisao i ispunjenost sopstvenim ritmom. Vi zaista jeste srećna. Činjenica da neki ljudi više vole da imaju partnera ne znači da je partnerstvo univerzalno bolji izbor. Ne dozvolite da tuđa priča postane vaša”, objasnila je Eleanor u odgvoru čitateljki.
Idealan broj partnera daleko je od očekivanja: Društvena prihvatljivost i dalje je konzervativna
Komentari (0)