Nova runda trgovinskog rata između Kine i SAD izazvala je potres u celom i sada prelazi na novi front – pomorsku trgovinu.
Sjedinjene Američke Države i Kina od utorka uvode međusobne lučke takse na brodove, čime se dodatno zaoštravaju tenzije između dve najveće svetske ekonomije.
SAD su prethodno uvele taksu od 50 dolara po toni na kineske brodove, uz godišnje povećanje od 30 dolara, kako bi podržale domaću brodogradnju i smanjile zavisnost od kineskih prevoznika. Kao odgovor, Kina uvodi slične takse na američke brodove, koje će do 2028. dostići 157 dolara po toni (oko 140 evra).
Neki stručnjaci ocenjuju da su ove mere uglavnom “simbolične” za američke brodove jer manje od jedan odsto brodova koji godišnje pristaju u kineske luke plovi pod američkom zastavom, piše Politico. Ipak, potez Pekinga pokazuje spremnost da recipročno odgovori na svaku američku meru, dodaje se.
Međutim, Bloomberg upozorava da će najveći udar osetiti tankeri i kontejnerski brodovi. Prema procenama, supertanker bi mogao plaćati oko 6,2 miliona dolara (5,7 miliona evra), brod poput “Capesize-a” do 3,8 miliona dolara (3,5 miliona evra), dok bi srednji kontejnerski brod mogao imati dodatne troškove od oko 180 dolara (165 evra) po kontejneru.
Prema podacima banke “Jefferies LLC”, kineske takse najviše će pogoditi tankere i kontejnerske brodove. Gotovo 16 odsto tankera koji prevoze naftne derivate i 13 odsto onih koji prevoze sirovu naftu mogli bi da se suoče sa značajnim troškovima.
Kina je saopštila da su lučke takse uvedene radi zaštite nacionalne brodarske industrije od “diskriminatornih“ mera i da se odnose na brodove u američkom vlasništvu, pod američkom zastavom, ili izgrađene u SAD, ali ne i na brodove kineske gradnje. Brodovi sa 25 odsto ili više američkog udela u vlasništvu biće smatrani američkim.
Ove mere uvedene su kao odmazda na američke takse na kineske brodove, za koje Vašington tvrdi da su namenjene podršci američkim brodarskim kompanijama. Američka taksa, najavljena još u aprilu, deo je politike predsednika Donalda Trampa, kojom želi da smanji smanji kinesku dominaciju u pomorskoj trgovini i brodogradnji, kao i ojača američka konkurentnost.
– Takse koje je Kina najavila, poput onih koje su uvele SAD, dodaju dodatnu složenost i troškove globalnoj mreži koja održava kretanje robe i povezivanje ekonomija, i rizikuju da naštete njihovim izvoznicima, proizvođačima i potrošačima u vreme kada je globalna trgovina već pod pritiskom – rekao je za Reuters Džo Kramek, predsednik i izvršni direktor Svetskog udruženja brodara.
Veliki pomorski prevoznici najavili su da će privremeno preuzeti trošak novih taksi, ali američki trgovci, proizvođači i eksperti upozoravaju da će te troškove uskoro morati da prebace na potrošače. Viši troškovi dodatno će opteretiti brodarsku industriju, koja obavlja više od 80 odsto svetske trgovine i već se suočava s poremećajima zbog američkih carina.
Bez obzira na tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa da je nedavna kineska odluka da ograniči izvoz retkih minerala bila iznenadna, dve ekonomske sile su i tokom kratkog “primirja” u carinskom sukobu bile u zategnutim odnosima.
Pored protekcionističkih mera za američku brodogradnju, Peking je iznervirala i odluka holandske vlade da preuzme kontrolu nad kompanijom “Nexperia”, kineskim proizvođačem čipova sa sedištem u Holandiji, u pokušaju da zaštiti evropsko snabdevanje poluprovodnicima za automobile i drugu elektronsku robu.
Kako je saopšteno odluka je doneta zbog “ozbiljnih nedostataka u upravljanju“ i da bi sprečio da čipovi postanu nedostupni u vanrednim situacijama.
Inače, u decembru 2024. godine, američka vlada je stavila “Wingtech”, vlasnika “Nexperia-e”, na svoju takozvanu “listu entiteta“, identifikujući kompaniju kao “problem za nacionalnu bezbednost”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)