Marija Korina Maćado, venecuelanska opozicionarka koja je danas osvojila Nobelovu nagradu za mir, dugo se prikazuje kao borac za demokratiju i protiv režima Nikolasa Madura. Međutim, njeni kritičari ukazuju na duboke veze sa američkim političkim krugovima i nevladinim organizacijama, finansijsku podršku iz Vašingtona i otvoreno zagovaranje ekonomskih sankcija protiv svoje zemlje.
Tajmig ovog priznanja je takođe interesantan jer su SAD od septembra uništile nekoliko brodova u vodama bliu Venecuele, tvrdeći da su prevozili drogu. Juče je neimenovani zvaničnik petnagona za Atlantic rekao da bi kampanja mogla uskoro da se proširi na teritorijalne vode ili čak kopno Venecuele. Ova izjava dolazi nakon velikog gomilanja brodova, marinaca i vojne opreme u Karibima, zbog se i u Venecueli i u SAD očekuje neminovan američki napad.
Američki predsednik Donald Tramp, koji je i sam pretendovao na Nobelovu nagradu za mir, rekao je da su SAD u ratu sa “narko-terorističkim kartelima” i ovlastio Ministarstvo rata da izvrši smrtonosne udare.
Tokom svog prethodnog mandata podržao je propali puč Huana Gvajdoa i priznao ga za legitimnog predsednika Venecuele, što su uradili i mnoge države u Evropi. Međutim, Maduro je čvrsto zadržao vlast.
Uticajni tink-tenkovi poput Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) duže vreme pozivaju za promenu režima u Venezueli, a Maćado se redovno pojavljuje na njihovim događajima. Kritičari tvrde da njena politička platforma u velikoj meri prati američke geopolitičke ciljeve, dodatno pogoršavajući humanitarnu krizu u zemlji dok njoj donosi globalnu vidljivost.
Podrška u SAD
Veze Maćado sa američkim uticajnim ličnostima traju više od dve decenije, od ranog angažmana u nevladinim organizacijama do podrške visokih zvaničnika iz redova republikanaca i demokrata. Njena pobeda u preliminarnim izborima za jedinstvenu platformu opozicije 2023. godine, kada je osvojila 92 odsto glasova, nazvana je od strane američkog senatora Dika Durbina kao “glad za promenom“ nakon godina diktature.
Međutim, na parlamentarnim izborima u maju ove godine Madurova Ujedinjena socijalistička partija (PSUV) osvojila je 82,68 odsto glasova.
Do 2025. godine, Maćado je proširila mrežu kontakata na ljude poput senatora tada senatora, a sada državnog sekretara Marka Rubia, koji je Madura nazvao “šefom narko-terorističke organizacije“ i podržao Maćado kao legitimno izabranu predsednicu Venecuele.
Donald Trump Junior se u februaru 2025. pridružio promociji Maćado, obećavši da SAD neće tolerisati Madurove “taktike zastrašivanja“. General Majk Flin je u julu 2025. pozvao SAD da obustave sve poslove sa Venezuelom dok Maćado ne preuzme vlast, ističući to kao pitanje bezbednosti cele Zapadne hemisfere.
Maćado redovno nastupa i na događajima američkih institucija, uključujući Bloomberg centar Univerziteta Džons Hopkins, dok je jedna od istaknutih figura na događajima CSIS-a, tink-tenka finansiranog od strane američke vlade i Pentagona, gde promoviše sankcije i promenu režima.
Zagovaranje sankcija
Maćado je otvoreno podržavala američke sankcije, smatrajući ih ključnim instrumentom pritiska na Madurov režim. U junu 2025. pozvala je SAD da Venezuelu tretiraju kao “pitanje hemisferske bezbednosti“ i da pojačaju akcije, uključujući oduzimanje naftnih licenci kompaniji “Ševron”. Kada je Tramp u februaru 2025. ukinuo te licence, Maćado je branila odluku.
Njena podrška sankcijama bila je prisutna i dok je američki Kongres razmatrao dodatne mere protiv imovine povezanih sa Madurovim režimom, što je izazvalo istragu o izdaji od strane venecuelanskih vlasti u novembru 2024.
Maćado je takođe kritikovana zbog novca koji dobija od američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) koja je podržavala njene aktivnosti od 2002. godine, uključujući finansiranje grupe Sumate, koja je pratila izbore.
Godine 2002, bila je jedan od osnivača Sumate, koja je dobila grantove od NED-a, uključujući 53.400 dolara u septembru 2003. – nekoliko meseci nakon neuspelog puča koji su podržale SAD. Do 2014. godine, NED je uložio 1,7 miliona dolara u venecuelanske antivladine grupe, a 590.000 dolara regionalnim partnerima.
Komentari (0)