Na kraju prethodnog solarnog ciklusa 2019. godine, zvanične prognoze su bile da će naredni ciklus biti podjednako blag kao i prethodni. Te prognoze su se pokazale pogrešnim.
Naime, trenutni Solarni ciklus 25 ispao je znatno snažniji nego što su NASA i NOAA (Nacionalna administracija za okeane i atmosferu) očekivali. Naučnici sada tvrde da je aktivnost Sunca na putanji rasta, izvan granica uobičajenog 11-godišnjeg solarnog ciklusa. Nova analiza podataka čak sugeriše da Sunčeva aktivnost postepeno raste još od 2008. godine, piše Science Alert.
– Svi znaci ukazivali su na to da Sunce ulazi u produženu fazu niske aktivnosti. Zato je bilo iznenađenje videti da se taj trend preokrenuo. Sunce se polako budi – kaže plazma fizičar Džejmi Jasinski iz NASA.
Iako Sunce deluje kao stabilno i pouzdano prisustvo, ono je zapravo prilično burno i promenljivo. Jedna od njegovih glavnih promena je solarni ciklus – približno svakih 11 godina aktivnost Sunca raste do maksimuma, a zatim ponovo opada ka minimumu.
Tokom maksimuma beleži se naglo povećanje broja sunčevih pega, baklji i korona, a tada Sunčevi polovi menjaju polaritet. Ovo je sasvim normalan proces, a trenutno smo u 25. ciklusu otkako naučnici beleže ovu pojavu, što znači da se prati već vekovima, koristeći Sunčeve pege kao pokazatelj aktivnosti.
Međutim, i pored obilja podataka, predviđanje ponašanja Sunca ostaje neprecizna nauka. Unutrašnji procesi koje ne poznajemo u potpunosti i dalje utiču na promene koje naučnici pokušavaju da objasne.
Na primer, u periodu od 1645. do 1715. skoro da nije bilo pega. To vreme se naziva Maunderov minimum. Sličan pad aktivnosti zabeležen je i između 1790. i 1830, poznat kao Daltonov minimum.
– Još uvek ne znamo zašto je Sunce ušlo u četrdesetogodišnji minimum počevši od 1790. godine. Dugoročni trendovi su mnogo teže predvidivi i još uvek ih u potpunosti ne razumemo – navodi Jasinski.
Ciklusi 22 i 23, koji su počeli 1986. i 1996. godine, bili su prosečni po broju sunčevih pega, ali je pritisak solarnog vetra tokom njih stalno opadao. To je navelo naučnike da posumnjaju kako možda idemo ka još jednom Maunderovom ili Daltonovom minimumu.
Godine 2008. počeo je Solarni ciklus 24, jedan od najslabijih u istoriji po broju pega i baklji. Naučnici su pretpostavili da će i Ciklus 25 biti sličan, ali se pokazalo da je znatno jači, približniji prosečnom ciklusu.
Jasinski i njegov kolega, svemirski fizičar Marko Veli analizirali su dugoročne solarne podatke i otkrili zanimljiv trend. Od 2008. godine, kada je počeo ciklus 24, solarni vetar počeo je da jača i njegov rast traje do danas.
Ta snaga meri se kroz brzinu, gustinu, temperaturu, termalni pritisak, masu, energiju, impuls i jačinu magnetnog polja – a svi ti parametri beleže porast.
Iako je Sunce neverovatno složen sistem, jasno je da je njegovu buduću aktivnost vrlo teško predvideti. Jasinski i Veli smatraju da njihovi nalazi ukazuju na mogućnost češćih i jačih pojava svemirskog vremena – poput snažnih vetrova, solarnih oluja, baklji i koronalnih izbačaja mase.
Njihovi rezultati u skladu su i sa Hejlovim ciklusom, koji obuhvata parove solarnih ciklusa u trajanju od 22 godine, završavajući se kada magnetni polovi Sunca ponovo zauzmu prvobitni položaj. Sve je više dokaza da je upravo Hejlov ciklus primarni, dok su solarni ciklusi samo njegove polovine.
Trenutno je pritisak solarnog vetra i dalje niži nego početkom 20. veka. Jedini način da znamo kuda dalje ide jeste da nastavimo sa posmatranjem i pratimo da li će rasti ili ostati stabilan.
Ova otkrića imaju i šire implikacije, jer ukazuju da broj Sunčevih pega pruža samo delimičnu sliku. Da bismo razumeli dinamiku “divljeg i veličanstvenog” Sunca, moramo proučavati mnogo širi spektar njegovog ponašanja.
Komentari (0)