Mladoj ženi, staroj 20 godina, lekari su dijagnostikovali retki i malo poznati poremećaje – perzistentni poremećajem genitalnog uzbuđenja (PGAD). Iako se na prvi pogled može učiniti da takvo stanje podrazumeva stalno zadovoljstvo, realnost je mnogo teža- simptomi su joj potpuno poremetili život, onemogućili školovanje, rad i održavanje socijalnih odnosa.
Prvi simptomi javili su se kada je imala samo 14 godina – “električni“ osećaj u donjem delu stomaka praćen nevoljnim kontrakcijama karlice, nalik orgazmu. U isto vreme, razvila je i neobične psihičke simptome, uključujući povećanu osetljivost i uverenje da drugi mogu da čitaju njene misli. Godinu dana kasnije, zbog depresivnih i psihotičnih epizoda, završila je u bolnici, javlja NY post.
Sledećih nekoliko godina prošla je kroz niz tretmana – od antiepileptika do psihijatrijskih lekova – ali nijedan nije dao trajne rezultate. U međuvremenu, stanje se pogoršavalo do te mere da nije mogla ni da opiše lekarima šta oseća, a da je ne prekine orgazam.
Neurologija je isključila epilepsiju i druge neurološke poremećaje, a snimanja mozga i reproduktivnih organa nisu pokazala nikakve fizičke nepravilnosti. Tek kada je uvedena terapija antipsihoticima, simptomi su počeli da se povlače – i fizički, i psihički. Nakon nekoliko nedelja, mogla je da se vrati na posao i ponovo ima društveni život. Ipak, svaki prekid terapije značio je i povratak problema.
PGAD je prvi put zvanično opisan 2001. godine, a prema procenama, pogađa oko 1% žena u SAD. Ipak, poremećaj ostaje nedovoljno prepoznat, delom i zbog stigme, delom zbog nedostatka stručnog znanja. Uzroci nisu do kraja poznati – mogu biti povezani sa nervnim sistemom, krvotokom, određenim lekovima, pa čak i disbalansom dopamina, neurotransmitera zaduženog za osećaj nagrade i uzbuđenja. U ovom slučaju, antipsihotici su verovatno pomogli tako što su smanjili preteranu dopaminsku aktivnost.
Stručnjaci naglašavaju da PGAD nije povezan sa seksualnom željom i da za obolele predstavlja ozbiljan fizički i psihološki teret. Iako se ne vodi kao životno ugrožavajuće stanje, posledice na mentalno zdravlje i kvalitet života mogu biti dramatične.
Komentari (0)