Zamislite trudnu ženu koja, dok nosi dete, sazna da joj jedan organ više ne funkcioniše kako treba. Možda je u pitanju oštećenje srca, jetre, bubrega ili čak neka vrsta zapaljenja. U tom trenutku, telo žene pokreće čitav niz imunoloških i regenerativnih odgovora,ali ono što je zaista zadivljujuće jeste da se u toj borbi uključuje i beba.
Nerođeno dete, povezano s majkom preko posteljice, nije samo pasivan putnik u stomaku. Istraživanja su pokazala da u određenim situacijama fetus može slati matične ćelije (engl. stem cells) u krvotok majke. Te ćelije imaju potencijal da se pretvore u različite vrste tkiva – i ako je majčin organ oštećen, ove fetalne ćelije se usmeravaju upravo tamo. Tamo mogu pomoći u obnovi tkiva, ući u strukturu organa, pa čak i zameniti oštećene ćelije.
Ovaj fenomen zove se fetalni mikrohimerizam i dok još uvek nije potpuno razjašnjen, brojna istraživanja potvrđuju njegovo postojanje i potencijalnu lekovitu moć. Ćelije deteta mogu ostati u majčinom telu decenijama nakon porođaja, a naučnici ih nalaze u raznim organima – uključujući srce, pluća, koštanu srž, pa čak i mozak.
Fetalni mikrohimerizam predstavlja prisustvo fetalnih ćelija u majčinom telu. Ove ćelije su multipotentne i mogu migrirati kroz majčin krvotok.
Studija iz 2004. godine objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) otkrila je fetalne ćelije u oštećenom srčanom tkivu žena koje su bile trudne. Te ćelije su se diferencirale u ćelije slične kardiomiocitima.
U studiji iz 2012. godine, objavljenoj u časopisu PLoS ONE, potvrđeno je prisustvo fetalnih ćelija u plućima majki koje su imale povredu tog organa.
Jedan od najranijih dokaza fetalne pomoći majci potiče iz slučajeva hepatitisa – gde su fetalne ćelije bile prisutne u jetri majki koje su imale upalu jetre tokom trudnoće.
Ovo okriće i dalje predstavlja na neki način misteriju, ali dalja istraživanja potvrdiće kako u stvari izgleda ceo ovaj proces isceljenja.
Komentari (0)