Dugo je postojala samo jedna dominantna poruka upućena ženama širom sveta: godine su presudne. Ideja “biološkog sata“ postala je društveni pritisak, medicinsko upozorenje i lični strah u isto vreme. Međutim, savremena istraživanja iz oblasti reproduktivne medicine i endokrinologije sve više ukazuju na to da plodnost i trudnoća ne zavise isključivo od datuma rođenja, već od stanja celokupnog organizma.
Lekari danas posmatraju telo kao povezan sistem, a ne samo kao reproduktivni aparat.
Hronični stres podiže nivo kortizola i adrenalina, hormona koji telo pripremaju za opasnost, a ne za reprodukciju. U takvom stanju organizam štedi energiju za “preživljavanje“, dok se reproduktivne funkcije potiskuju.
Stručnjaci primećuju da žene koje žive u stalnom psihološkom pritisku,bez sna, sa preopterećenim rasporedom i nervnim sistemom u stanju uzbune, često imaju hormonski disbalans, neredovne cikluse i teže održavaju trudnoću.
Drugim rečima: mlad organizam pod stresom ne funkcioniše nužno bolje od starijeg organizma u ravnoteži.
Kvalitet sna direktno utiče na lučenje reproduktivnih hormona poput estrogena i progesterona. Tokom dubokog sna telo obnavlja ćelije, reguliše insulin i stabilizuje nervni sistem.Nedostatak sna povezuje se sa:poremećajem ovulacije,većim rizikom od spontanog pobačaja,metaboličkim disbalansom.Zato lekari sve češće pitaju pacijentkinje ne samo koliko imaju godina, već i kako spavaju.
Insulinska rezistencija, hronične upale i poremećaji rada štitaste žlezde mogu značajno uticati na plodnost bez obzira na starost žene. Stabilan nivo šećera u krvi i dobar rad mitohondrija (energetskih centara ćelija) doprinose kvalitetnijim jajnim ćelijama i boljem razvoju trudnoće. Sve je više dokaza da organizam koji je metabolički uravnotežen ima veću sposobnost da podrži trudnoću nego organizam koji je hronično iscrpljen.Autonomni nervni sistem upravlja procesima poput disanja, varenja i hormonske regulacije. Kada je telo stalno u “bori se ili “beži“ režimu, reproduktivni sistem dobija signal da okruženje nije bezbedno za razvoj novog života. Zbog toga se u savremenim klinikama za plodnost sve više pažnje posvećuje tehnikama regulacije nervnog sistema: disanju, terapijama za smanjenje stresa, blagoj fizičkoj aktivnosti i psihološkoj podršci.
Stručnjaci naglašavaju da starost i dalje igra važnu biološku ulogu, posebno kada je reč o broju i kvalitetu jajnih ćelija. Međutim, nova perspektiva ne negira godine, već dodaje širu sliku.Umesto jednostavne formule “mlađe je uvek bolje“, medicina sve češće govori“Stabilnije je često bolje.“
Ovaj pristup ne podstiče odlaganje majčinstva niti umanjuje značaj reproduktivnih godina. Umesto toga, nudi realističniju i humaniju poruku. Žensko telo nije tempirana bomba. Ono je složen sistem koji reaguje na uslove u kojima živi.
Spremnost za trudnoću, poručuju stručnjaci, ne može se svesti na broj svećica na torti. Ona zavisi od ravnoteže hormona, kvaliteta sna, nivoa stresa, metaboličkog zdravlja i osećaja sigurnosti u sopstvenom telu.
Ponekad, i to medicina sada sve jasnije vidi,mirno telo može biti spremnije od mladog, ali iscrpljenog.
Komentari (0)