U doba ubrzanog tehnološkog razvoja, od pametnih telefona do vozila sa autopilotima, veštačka inteligencija (AI) postala je neizostavni deo svakodnevice. Svedoci smo revolucije koja menja način na koji radimo i donosimo odluke. Ipak, sa njenim usponom javljaju se i rizici. Upravo to je bila i tema jučerašnjeg okruglog stola pod nazivom „Izazovi veštačke inteligencije”, održanog u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. O tome su razgovarali akademici Dušan Teodorović, Slobodan Vukosavić, Aleksandar Kostić i dopisni članovi SANU Miodrag Mihaljević i Vladan Devedžić, koji je bio moderator diskusije.
Mihaljević, inače stručnjak za bezbednost, nedavno je bio u kineskom Đinanu gde je učestvovao na skupu o pretnjama veštačke inteligencije. Prema njegovim rečima, oni su tada testirali da li je moguće razlikovati ono što je izgovorio čovek od onoga što je AI, a zabrinulo ga je to što je kompjuter prošao Tjuringov test. To znači da je govorio kao čovek.
Strah takođe izaziva i manipulisanje „dipfejk” tehnologijom. Prošle godine je uz pomoć nje jedna osoba preko video-poziva razgovarala sa gradonačelnicima Berlina, Madrida i Beča, predstavljajući se kao njihov kolega iz Kijeva Vitalij Kličko. Kako je tom prilikom navedeno u saopštenju iz kancelarije nemačke prestonice, „nisu postojali nikakvi znaci da je sa druge strane prevarant”.
„Ovo je nova realnost koja je deo naše realnosti. Ako nije bilo moguće razlikovati govor mašine i čoveka, to onda znači da u bilo kojoj komunikaciji ja ne znam sa kim sam u kontaktu”, rekao je Kostić.
Akademik Vukosavić smatra da se računari neće udružiti u „partiju ujedinjenih kompjutera”, ali ističe da zbog drugih rizika ipak jesmo u opasnosti.
„Prevelikim uticajem robota, koji obavljaju poslove za nas, gubi se svrha ljudske rase na planeti. Ali mislim da će se veštačka inteligencija razvijati jer je to u ovom trenutku potrebno. Svet kome pripadamo ima potrebu da ratuje, stoga je neophodno stvoriti mehaničke vojnike. Ako hoćete da kolonizujete neku planetu, što ćemo morati da uradimo u budućnosti, jednostavnije je tamo poslati mašinu”, kazao je akademik.
Sa druge strane, Dušan Teodorović smatra da je neophodno što pre edukovati ljude o ovim temama. „SAD ulaže dve milijarde dolara u istraživačke grupe za veštačku inteligenciju, Kina prema njihovim dokumentima želi da bude globalni lider u ovoj oblasti do 2030. Mislim da je ovo trenutak i za našu zemlju da najbrže moguće uvede kurseve AI na univerzitetima”, zaključio je on.
Komentari (0)