Tokom proteklih nedelja širom Evrope gotovo da je bila nemoguća misija pronaći brašno u prodavnicama i supermarketima, jer su ljudi, sedeći u karantinu, svoje kuhinje pretvorili u amaterske pekare.
Sigurno ste primetili na društvenim mrežama veliki broj slika hlebova, koje su korisnici istih opsesivno svojeručno mesili, a potom ih slikali i objavljivali. Na Guglu je zabeležen porast pretrage recepata za hleb i saveta za pečenje, što je brašno stavilo na listu dragocene robe.
Španska vlada nedavno je izvestila da se prodaja brašna višestruko povećala tokom treće nedelje od zatvaranja zemlje zbog COVIDA-19. U Velikoj Britaniji, proizvođači brašna udvostručili su proizvodnju, ali još uvek se bore da zadovolje tržišnu potražnju. U Francuskoj se prodaja brašna povećala za oko 140%.
Da kuvanje i mešenje testa ima antistres efekat, poznato je svakoj nervoznoj domaćici. Spremanje hleba, posebno kiselog, zahteva strpljenje, znanje i prilično dobre veštine. Ali kad uspemo da napravimo pristojan hleb samo sa brašnom, vodom i soli, poput naših baka, osećaj je neverovatan.
Dva vrhunska pekara, Dan Lepard iz Australije i Španac Ibana Jarza, objasnili su šta misle o ovoj trenutnoj, globalnoj “pandemiji pravljenja hleba” i mogućih razloga koji stoje iza nje.
Pored toga što je pekar, Lepard je kuvar, autor i TV voditelj. U poslednje vreme preplavljen je porukama i zahtevima za savet od ljudi koji su početnici u ovom kućno-pekarskom zanatu.
“Pravljenje hleba može da vas oslobodi od stresa ako počnete od osnove i nastavite da pečete sve dok ne uspete. Kriza sa pandemijom koronavirusa je pokazala koliko ljudi nema nikakvog iskustva u pravljenju i pečenju hleba, ali i da su spremni da kupe što veće zalihe brašna i kvasca i pokušaju da se snađu”, kaže Lepard.
“Odjednom dobijam poruke i pitanja svakog dana na Tviteru, Instagramu, Facebooku u vezi toga kako na najjednostavniji način napraviti hleb. Savremeni život, kao i televizija i tehnologija, podstakli su nas da verujemo da jednostavne stvari u životu, poput pečenja hleba, moraju da budu lake, jer u suprtonom radimo nešto pogrešno”, naglašava ovaj kuvar.
“Fraze poput one da “pravljenje hleba mora da je lako, jer je moja baka je to radila svake nedelje, a bila je neobrazovana”, su same po sebi nebulozne, jer pokazuju koliko ne znamo ništa o prostim životnim stvarima. Nadam se da će ovaj produženi period zatvaranja podstaći ljude da na ručni rad i veštine gledaju sa više poštovanja i uvažavanja”, zaključuje Lepard.
Jarza je takođe voditelj kulinarske emisije i uči ljude tradicionalnim pekarskim tehnikama. On veruje da je ovo iznenadno okretanje spremanju hleba u nesigurnim vremenima, instinktivni povratak korenima civilizacije.
“Hleb je u srži naše kulture – jedan je od temelja zapadne civilizacije kako je mi shvatamo. Zaista je zanimljivo kako se ljudi, u ovim trenucima nesigurnosti, okreću hlebu kao nekoj utehi i komforu. Bez obzira da li ste vernik ili ne, mislim da kod svih postoji nesvesni pojam hleba kao nečega više od hrane. Možda ste čuli baku kako priča o tome, ili ste čitali o tome, ili toga niste ni svesni. Mislim da mnogi ljudi hleb smatraju simbolom utočišta, kome se uvek mogu vratiti”, kaže Jarza.
“Ljudi sada prvi put samostalno spremaju hleb, neki uz pomoć cele porodice. Za mnoge ljude u Španiji tava (hleb na španskom) je sinonim za hranu, ali i za pšenicu i polja. Seljak na kastiljskim ravnicama koji se brine za svoja polja pšenice naziva polja samo “pan”. Kada nekome želimo sreću na najjednostavniji način, mi samo želimo da im nikad ne ponestane “pan”, odnosno hleba”, kaže ovaj španski pekar.
“Kada se vratimo svom uobičajenom životu, nadam se da će nastaviti da bude jaka svest kod ljudi o važnosti hleba i onih koji svakodnevno omogućavaju da on bude glavna namirnica na našoj trpezi”, zaključuje Jarza.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Primenite je BILO GDE: Efikasna vežba disanja koja će umanjiti STRES
Dokazano je da STRES može da izazove POVIŠENU TEMPERATURU, evo i KAKO
Komentari (0)