Prokrastinacija je veliki neprijatelj današnjeg čoveka, jer mnogi znaju da odlaganje završavanja obaveza do poslednjeg trenutka nije produktivno, ni zdravo, ali ipak mnogi praktikuju ovaj obrazac ponašanja. U tom slučaju, logično je da bi trebalo da primenimo suprotno i potrudimo se da sve završimo istog trenutka, da bismo bili uspešni, zar ne? Ipak, psiholozi upozoravaju da čak i ovaj “pozitivan” ekstrem može biti jednako štetan.
Koncept prokrastinacije je mnogima dobro poznat: sve što zaista ne moramo završiti istog trenutka, možemo odložiti za kasnije, sve dok ne krenemo da osećamo pritisak i paniku, za koju verujemo da nam “pomogne” da završimo zadatak. Iako mnogi veruju da im prokrastinacija ne nanosi štetu, jer uvek “nekako sve stignu”, može dovesti do neželjenih posledica po mentalno i fizičko zdravlje, prouzrokuje stres, osećaj niže vrednosti, preopterećenosti.
Kako znamo da nije dobro da odlažemo obaveze, onda je sigurno bolje da završimo sve što moramo istog trenutka, da nas ne bi “sačekalo” posle i ne bi postalo teret. Ako možemo da odmah operemo sudove nakon svakog obroka, opraćemo ih, ako nam neko pošalje poruku, moramo odmah da odgovorimo (iako nije hitan slučaj)… Navedeni obrazac ponašanja se zove prekrastinacija: drugim rečima, to je verovanje da ako odmah “skinemo” sve obaveze sa dnevnog reda, smanjićemo nivo stresa u budućnosti i uštedeti sebi vreme.
Možda zvuči kao dobro rešenje za poboljšanje produktivnosti, ali pojedini psiholozi veruju da ovaj tip ekstremne marljivosti ne bi trebalo da bude rešenje. Jedan eksperiment sa Unverziteta u Pensilvaniji, koji je objavljen na platformi “Sejdž žurnals (Sage Journals)”, pokazao je da ljudi imaju tendenciju da biraju teži put do završavanja zadatka, čak iako postoji lakša opcija.
Napor nije sve
Svaki od učesnika je dobio zadatak da prenese jednu od dve kofe sa jednog kraja sobe na drugi, gde je bila nacrtana linija koja je predstavljala cilj. Imali su dve opcije: da ponesu kofu koja se nalazila na sredini sobe i šetaju ka cilju ili da ponesu kofu koja se nalazila bliže završnoj liniji i odnesu je do cilja. Na iznenađenje psihologa, većina učesnika je odabrala prvu, težu opciju, u kojoj su morali duže da drže kofu.
Eksperiment je pokazao da je prioritet učesnika bio da što pre počnu sa završavanjem zadatka, nego da pokušaju doći do cilja na efikasniji način, koji zahteva manje fizičkog napora. Ovaj fenomen se može videti na mnogim primerima, kada god pojedinac želi da se oseća korisno, vredno, produktivno, kada zaboravi da sagleda druge perspektive i ne primeti da važniji prioriteti mogu postati “zamagljeni”.
Prekrastinacija predstavlja problem jer može da “zavara”, da dovede do lažnog osećaja ponosa i zadovoljstva, jer smo odmah rešili “vidljive” probleme. Umesto toga, trebalo bi da energiju i koncentraciju usmerimo na veće izazove pred sobom. Pored toga, osećaj olakšanja i zadovoljstva koji prekrastinacija donosi čak može postati vrsta zavisnosti.
Ljudi koji redovno praktikuju prekrastinaciju uglavnom imaju visok nivo energije, želju za uspehom, za udovoljavanje drugima, za validacijom. Iako navedene osobine nisu uvek negativne, psiholozi koji su vodili prethodno navedenu studiju upozoravaju da one mogu biti povod za odlazak u ekstrem, što samo može postati izvor opterećenja, stresa i premora. Kada pokušavamo da sve završimo što pre, samo da bismo određen problem “skinuli s uma”, često može doći do grešaka, koje će samo usporiti ceo proces i napraviti kontra efekat.
Umesto toga, najbolje je imati dobro organizovan raspored obaveza i pažljivo odrediti šta može biti najveći, a šta najmanji prioritet u toku dana/nedelje/meseca, tako da prekrastinatori mogu da usmere energiju ka najvažnijim zadacima i završe ih sa dovoljno volje, energije i obazrivosti. Na kraju, pre nego što odlučimo kako da rasporedimo obaveze, najbolje je zapitati se: da li je važniji kvantitet ili kvalitet?
Komentari (0)