Umetnica, spisateljica, kolumnistkinja, supruga, Angelinina i Lavova mama… Milica Šujica!
Ćerka je jedne od naših najpoznatijih slikarki – Zorice Jocić Šujice i neko ko svoj put gradi sam.
Niste se motali po gradskim krugovima, ukoliko za Milicu, makar, niste čuli. A toliko toga je uradila da teško da ste mogli da je “promašite”.
Bavila se čak i muzikom. Ipak, postoje neke stvari koje ni mi nismo znali o njoj, ali je nam je za njih ispričala “u poverenju”.
Izuzetno ljubazna, draga i, pre svega, iskrena. Nije bilo teško voditi sa njom razgovor.
OBJEKTIV: Slikarka, književnica, kolumnistkinja, kostimografkinja, šminkerka, nekada i pevačica… postoji li neko zanimanje za koje još uvek nismo saznali?
MILICA: Glumica, joga instruktorka i radilica noktiju. Da, dobro ste čuli. Pošto sam završila vajarstvo, pa postala samostalni umetnik u “ULUS”, kad imam izložbu, onda se i proda nešto, kada ne, snalazi se ko kako ume. Naučila sam da radim nokte, tako da sam uvek imala za piće kad izađem u grad. Nisu to neke pare, ali su velika sigurnost. Ne morate ni sa kim da pričate da bi vam platio piće. Što bi Mimi Mercedez rekla: “Ne možeš da sediš sa nama, ne možeš da platiš nam ni piće”. Takođe sam radila i kao joga instruktor. To je još teži posao, jer neke mušterije očekuju svašta što ne možete da ispunite.
OBJEKTIV: Od svih navedenih oblasti u kojima si imala iskustvo, kojima si se tokom života bavila i kojima se i dalje baviš, koje ti je najdraže i gde sebe najviše pronalaziš?
MILICA: Najbolje se snalazim u tome da budem majka i domaćica. Teško jeste i to je, bukvalno, posao koji traje 24/7, ali radiš za ljubav. Zatim, opet rad sa decom, to bih volela. Možda neka škola vajanja, slikanje za decu, samo da mi malci još porastu.
OBJEKTIV: Imala si više izložbi, ali si napisala i knjigu, a glumila si u filmu “Oktobar”. Otkud interesovanje za glumu i da li je to bila samo epizoda, ili možemo da očekujemo nešto novo uskoro?
MILICA: Glumu obožavam, i skidam kapu čitavoj toj industriji. Težak je to hleb, ali ja sam to radila iz čiste ljubavi. Shvatila sam da moraš da budeš toliko uverljiv, da glume maltene i da nema, nego se toliko istripuješ da si to ti i onda ispadne dobar kadar. Svi veliki umetnici i glumci su bili sve ili ništa. Daj sve od sebe ili nemoj uopšte to da radiš. Kamera odlično vidi svaku laž.
OBJEKTIV: U filmu “4 Ruže” si bila i šminker i kostimograf. Koju “ličnost” ti je bilo najteže da “upakuješ”?
MILICA: Najteže mi je bilo da upakujem sebe u ličnost nekoga ko nekoga sluša. Morala sam da budem poslušna, a to me je mnogo bolelo. Ali sam i tu izvukla poentu: skreši ego, radi svoj posao i popuši tri pakle cigareta za jedan snimajući dan koji traje 22 sata.
OBJEKTIV: U jednoj svojoj kolumni si napisala da voliš pare, onako, do koske. Da li je i dalje tako?
MILICA: Da, jako volim pare, ali više od para volim sebe, svoj ponos, svoju ličnost, svog muža, decu i cenim ono što imam. U životu je baš tako, da koliko se daš, toliko i dobiješ. Nekada u novcu, nekada u drugim izvorima energije. Ljubav, koliko god otrcano zvučalo, nema cenu. To znaju oni koji su je doživeli, znaju koji je to uzlet u nepoznato, koja je to visina. E to, taj orao, to sunce, ta čistina, to nema cenu, to ima petlju.
OBJEKTIV: Kao mlađa si eksperimentisala sa muzikom i mnogi kažu da ti je odlično išlo. Zašto si odustala?
MILICA: Odustala sam jer, na žalost, nisam imala dovoljno samopouzdanja. Tada sam prolazila kroz period odrastanja, sazrevanja i, eto, nije se dalo da budem muzičarka, ali muziku obožavam. Sada sama smišljam uspavanke za decu, a komšije umeju da da prokomentarišu: “Jao, komšinice, kako lepo pevate!”
OBJEKTIV: Zašto “Sunce prska crno”?
MILICA: Sunce prska crno jer sam sa dvadeset godina imala viziju da je crna boja zakon i da čak i sunce, koje je svetlost, ima taj kontraefekat. Bila sam, prosto, željna da me ljudi vole, cene, uvažavaju… Pravila sam razne ekscese, ne bih li bila primećena. Ta knjiga je skroz pankerski projekat, moja dika i dan danas, moja suština, bunt protiv svega, i ljubav prema ljudima. Tada sam duboko verovala da sam, ako su svi srećni, i ja srećna. Imala sam neku ideologiju koju ni danas nisam izgubila, samo je čuvam za sebe.
OBJEKTIV: Ostvarila si se kao majka. Šta bi svojoj deci uvek rekla da urade, ili da nikada ne urade kao ti?
MILICA: Rekla bih svojoj deci da nauče da se čuvaju, da budu dobri ljudi i da, u trenucima kada se neko ponese kao nečovek, oni, ipak, ostanu ljudi.
OBJEKTIV: Kako provodiš dane u izolaciji i da li ti teško pada socijalna distanca, koju je, već neko vreme neophodno da poštujemo?
MILICA: Meni nije potrebno mnogo da bih bila srećna. Zahvalna sam Bogu na svemu što imam. Sećam se dana kada sam se molila za to.
OBJEKTIV: Da li planiraš neku novu izložbu, knjigu, nešto treće, ili si karijeru malo stavila na “stand by”?
MILICA: Slikam. Iako smo u izolaciji, nađem vremena. Imam svoj zid, svoje boje, četkice i platna. Profesionalni sam slikar. izložbe se uvek spremaju kod mene. To je moj ventil, moje punjenje baterija, a finalno neka izložba i zarada.
Preuzimanje teksta, ili delova teksta zabranjeno bez odobrenja redakcije Objektiv.rs
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Ulaz besplatan: Muzej Narodnog pozorišta se otvara za posetioce
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)