Ogledala viđamo na raznim javnim mestima, ali ona ne služe samo da bi se doterali, slikali selfije ili probali odeću i obuću.
Takođe se često prusutna u liftovima, na šta većina ljudi ne obraća pažnju jer su se već navikli na to. Međutim, razlog nije estetski već pre svega psihološki, a delom i inženjerski.
Naime, liftovi na početku nisu imali ogledala u sebi, ali su takođe bili mnogo podložniji kvarovima i nesrećama. Jedno od “rešenja” je bilo da se nervoznim putnicima prosto skrene pažnja sa zvuka kablova i motora, ljuljanja, cimanja i straha od pada. Kasnije su naravno drastično unapređeni bezbednosni standardi.
Drugi razlog je takođe vezan za psihilogiju, i to za strah od zatvorenih prostora. Mnogi ljudi koji pate od klaustrofobije, makar ona bila blaga, teško da mogu u potpunosti da izbegnu upotrenu lifta, što budi nervozu i ansioznost. Tu na scenu stupa ogledalo koje stvara iluziju većeg prostora i dubine prostorije, koja može kod nekih ljudi makar malo da ublaži strah.
Treći razlog je inženjersko rešenje da se pomogne osobama u invalidskim kolicima da koriste lift. Oni uz pomoć ogledala ne moraju da se okreću u skučenom prostoru već mogu da provere da li je neko na vratima pre nego što izađu unazad.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)