Za 80 do 200 dinara, koliko košta kugla sladoleda u srpskoj prestonici, u kornet na jugoistoku Srbije moglo bi da stane i do sedam kugli sladoleda, jer tamo koštaju trideset dinara.
Ledena poslastica najjeftinija je u Pirotu, gde je i najbolje poslastičarnice prodaju za najviše 30 dinara. Jeftina kugla može se naći i u poslastičarnicama u Senti, Kanjiži i Čoki, dok je kugla, osim u Beogradu, paprena i u Novom Sadu, Nišu, Vranju, na Zlatiboru. Na ovakav raspon cena, kako kažu oni koji prave sladoled, utiče nekoliko faktora – od cene sastojaka, preko zakupa poslovnog prostora, do kupovne moći, koja je nesumnjivo najveća u Beogradu. Po Srbiji se prodaje sladoled različitog kvaliteta i izgleda, a u velikim gradovima sa kuglom se može dobiti i skupa dekoracija, prava čokolada, voće. Poslastičar u beogradskoj poslastičarnici “Pelivan” Suhaib el Šukeir prodaje kuglu sladoleda za 100 dinara i već tri godine, kako kaže, nije menjao cenu. Međutim, kako navodi za Objektiv, primoran je da je i on koriguje.
– Svesni smo da ljudi nemaju para i zato je poskupljenje odavno odlagano. Mi smo zadovoljni sadašnjom zaradom, iako je ona znatno manja nego prošle godine, kada smo imali između dvadeset i trideset odsto zarade. Ova cena formirana je prema finansijskim mogućnostima građana, ali i troškovima koje imamo, a sa kojima se zasad poklapamo
ITALIJANSKE BAZE ZA SLADOLED PRESKUPE
Kako dalje objašnjava, mnogi poslastičari prave sladoled od skupih, praškastih baza, pa su im i cene takve.
– Mi pravimo sladoled od prirodnih sastojaka. Ne koristimo te italijanske, skupe baze, što mnogi rade. To jeste preukusan sladoled, ali uopšte nije prirodan. Onda oni i mogu da imaju visoku cenu. Ipak mislim da je bezobrazluk prodavati kuglu po ceni od 200 dinara. Naš sladoled je na vodenoj bazi, da bi bio osvežavajuć. Stavljamo vodu, šećer, pravo voće i naš tajni sastojak, koji ne mogu da vam otkrijem – kaže naš sagovornik.
Kugla sladoleda u Suhaibovoj poslastičarnici teži pedeset grama, dok je prošle godine bila šezdeset.
– Smanjili smo kuglu, s obzirom na to da nismo podigli cenu. Sve je poskupelo, a kao i svi i mi pratimo tržište. Ljudi su u teškoj situaciji, nije nikome lako, ali izvesno je da ćemo i mi uskoro poskupeti – kaže ovaj beogradski poslastičar.
I PIROĆANCI DIGLI CENU
S druge strane, Ilija M., koji u Pirotu drži čuvenu poslastičarnicu, u kojoj se sladoled godinama prodavao po ceni od 10 dinara za kuglu, za naš list objašnjava zašto je ovoga leta odlučio da i on podigne cenu.
– Nema više ni kod čiče za džabe. Šalu na stranu, sve je skupo, sve je buknulo, prosto ne bismo opstali ako bismo i dalje prodavali sladoled po deset dinara. Nama je manja kugla, pa je i cena niža. Zarada jeste manja, pa smo sada odlučili da, uzimajući u obzir sve okolnosti, podignemo kuglu na 30 dinara. Mnogi poslastičari, da bi privukli mušterije, koriste razne sirupe, prelive i komade voća, pa je za njih to dodatni trošak, zato i podižu cene, ali mi to nemamo. Kod nas je kugla čista kao suza, kornet je besplatan, pa izvolite ko želi. Još dok platim te kornete po tri dinara, pa zaposlene, pa lokal. Uh, dobro sam ja i opstao – priča Ilija.
Činjenica je da je i sladoled, kao i mnogo toga, poskupeo. Ipak, postavlja se pitanje koliko profitiraju poslastičari i koja je zapravo cena proizvodnje kugle sladoleda u odnosu na onu koju nam naplaćuju. Profesorka iz beogradske ugostiteljsko-turističke škole navodi da je za izradu sladoleda od jednog kilograma potrebno manje od hiljadu dinara.
– Za izradu ovog sladoleda neophodan je aparat. Potrebne namirnice su jedan litar punomasnog mleka, 300 grama šećera, šest žumanaca, jedno jaje, 10 grama vanilin-šećera i 50 grama putera. U zavisnosti od vrste, dodaju se namirnice koje daju ukus i naziv sladoledu – lešnik, badem, čokolada, ili odgovarajuće paste za sladolede, pa vi izračunajte koliko to košta – kazala je profesorka.
Voćni sladoledi su jeftiniji, a prema njenim rečima, pripremaju se od, na primer, 1 l pasiranih malina, litra vode, jednog kilograma šećera, 150 grama glukoznog sirupa i soka od dva limuna.
Piše: Sanja Radovanović
Ovu i druge aktuelne vesti možete pročitati u štampanom izdanju Objektiva za 16. jun.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)