Na Srbiju se vrše politički i ekonomski PRITISCI: Zapad osmislio PROPAGANDNI MANEVAR – evo šta im je cilj

Srbija s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu vodi nezavisnu politiku u vezi sa svim pitanjima, pa tako i u slučaju rusko-ukrajinskog sukoba. Nažalost, naša zemlja plaća izuzetno visoku cenu zbog svoje nezavisne politike.

Jedan od primera za to je nemački Bundestag, koji je predložio da se državama kandidatima koje odbijaju da uvedu sankcije Rusiji oteža pristup fondovima Evropske unije, navodi portal European Western Balkans (EWB).

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

EKONOMSKE PREPREKE

Kako ističu, Srbija može da trpi veliku ekonomsku štetu zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji iako je u statusu kandidata za članstvo u EU.

– U dokumentu „Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini” Bundestag je dao smernice nemačkoj vladi za vođenje spoljne politike i pozicije unutar EU kad su u pitanju najnovija dešavanja u Ukrajini. Iako se u dokumentu Bundestaga poimence ne navodi Srbija, jedino će zvanični Beograd morati da brine brigu o fondovima EU, jer je Srbija jedina država kandidat sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa sankcijama Rusiji. Poslanicima Bundestaga nije neprimetno prošla pozicija Srbije, pa su tako u tački 19 pozvali vladu da unutar institucija EU predloži i preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo – piše EWB.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je nakon sastanka sa Žozepom Boreljom i liderima zapadnog Balkana u Briselu da u ovako teškoj geopolitičkoj situaciji u kojoj se nalazi svet njega zanimaju samo interesi građana Srbije.

– Nemam lične strahove, ja sam politički veteran, ovo mi je poslednji mandat kao predsedniku i moje je da uradim sve što mogu za svoju zemlju. Mene interesuju moj narod i moja zemlja – rekao je predsednik.

Vučić je potom istakao da je Srbija na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji, ali želi da održi dobre odnose s Rusijom, a njegove reči je nakon toga preneo i ruski portal TASS.

– Hajde da analiziramo šta govorim. Kada idem na konferenciju za novinare u Moskvu, pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kažem da je Srbija na evropskom putu i da želi dobre odnose s Rusijom. Kada dođem u Brisel, onda kažem da Srbija želi da održi dobre odnose s Rusijom, iako je na evropskom putu. Kada sam išao u Ameriku i ušao u Ovalni kabinet, rekao sam bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu da su Kinezi naši prijatelji. Kada odem u Kinu, uvek im kažem da je Srbija na evropskom putu – rekao je Vučić.

Portal dalje navodi da spoljna politika Srbije predviđa pridruživanje Evropskoj uniji uz održavanje prijateljskih odnosa sa Moskvom i Pekingom, kao i razvoj veza sa Vašingtonom. Beograd, kako dodaju, namerava da zadrži vojnu neutralnost, odbijajući da uđe u NATO i druge vojnopolitičke blokove, a ovakav stav izaziva reakcije na Zapadu.

STRAVIČNI PRITISCI

Podsetimo, Objektiv je pisao da Srbija već duže vreme trpi stravične pritiske zbog rata u Ukrajini i da se od nje zahteva da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji. U samo nedelju dana predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa četiri predstavnika Nemačke, a njihova poruka Srbiji na svakom sastanku glasila je – uskladite spoljnu politiku sa EU. Jasno opredeljenje Srbije ka evropskom putu predsednik Vučić ne krije i ističe da Srbija bez Nemačke ne može ne samo da napreduje već ni da preživi, te da će nam u situaciji koja pogađa celu Evropu biti potrebna podrška Nemačke i evropskih partnera.

– Nemačka kao najveća evropska sila ima svoj stav, koji neće promeniti, a bez njih mi ne možemo da idemo napred, ne možemo da preživimo. Nemačke firme u Srbiji zapošljavaju 76.000 radnika, 72 odsto našeg izvoza ide u Nemačku, dok 61 odsto nemačkih investicija za Zapadni Balkan ide u Srbiju, dok 39 odsto ide u sve ostale zemlje regiona – objasnio je Vučić, te dodao da Nemci imaju očekivanja od Srbije kada je reč o situaciji u Ukrajini.

PROPAGANDNI MANEVAR

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković u izjavi za Objektiv kaže:

– Ekonomski i politički pritisak idu ruku pod ruku. Fokus je na političkim uslovljavanjima, a ekonomske mere su u funkciji zastupanja poželjnih političkih stavova, u ovom kontekstu uvođenja sankcija Rusiji i moralne stigmatizacije i političke izolacije Vladimira Putina. Treba imati u vidu da Bundestag pravi pre svega političko-propagandni manevar i izjednačava države članove i kandidate, a da ekonomiju stavlja u drugi plan. Pritisak je političkog karaktera, a ekonomija je ovde više neki dodatak koji Srbiju navodno treba racionalno da disciplinuje – ocenjuje Stanković.

Piše: Ekipa Objektiva

OVU I DRUGE AKTUELNE VESTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM VIKEND IZDANJU OBJEKTIVA ZA 14. I 15. MAJ

BONUS VIDEO