Ubrzan način života, previše vremena provedenog pred računarom i još nekoliko loših navika, u mnogome utiču na mozak i pamćenje.
Ustaljeno je mišljenje da s godinama slabe funkcje mozga. Međutim, veoma je važno napomenuti da je i mozgu, kao i ostalim delovima tela, potrebno vežbanje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Najveća pretnja pamćenju je, zapravo, veoma brz ravoj tegnologije i digitalizcija, pa je tako nastao i novi vid demencije – digitalna!
Pod ovim pojmom lekari podrazumevaju pogoršanje mentalnih sposobnosti osobe usled svakodnevne upotrebe uređaja, a to je još i popraćeno poteškoćama u percipiranju informacija i nedostatkom kritičkog razmišljanja.
Doktori upozoravaju da ukoliko ne koristimo mozak dovoljno, uništavaju se neuronske veze!
– Elektronski uređaji spašavaju osobu od preterane mentalne aktivnosti. Naravno, to nam uveliko pojednostavljuje život, ali kako na takvu ‘pomoć’ reaguje mozak, koji je odgovoran za mentalnu funkciju tela? Nedostatak rada ovog važnog organa dovodi do postupnog uništavanja neuronskih veza, a to zauzvrat značajno usporava procese koji se odvijaju u mozgu – poručuje nemački neuronaučnik, psihijatar Manfred Špicer.
Osim toga, postoje i brojne štetne navike, koje dodadno usporavaju rad mozga.
Nepravilna ishrana
Dokazano je da često konzumiranje brze hrane i one bogate zasićenim masnoćama, šećerima i solima izaziva određena kognitivna oštećenja kod osobe, kao i pogoršanje kratkoročnog pamćenja. To je zato što navike u ishrani utiču na funkcionisanje hipokampusa, područja mozga koje je odgovorno za pamćenje.
Nedostatak sna
Lekari neprestano ponavljaju da je pravilan odmor ključ mentalnog i fizičkog zdravlja. Tokom spavanja obnavlja se rad mozga, razvija se njegova sposobnost učenja, neutralizuju se negativna sećanja, stabilizuje emocionalno stanje. Osim toga, stručnjaci smatraju da je san vrlo važan za očuvanje pamćenja, jer u nedostatku istog dolazi do preopterećenja memorijskih krugova i pogoršava se sposobnost mozga da percipira i asimiluje informacije.
Pasivan stil života
Sedeći način života još je jedan čest činilac koji negativno utiče na pamćenje. Postoji veza između nedovoljne fizičke aktivnosti i smanjenja sposobnosti osobe za učenje. Činjenica je da dugi boravak u istom položaju smanjuje dotok krvi u mozak i ograničava dotok kiseonika i hranljivih materija potrebnih za njegovo normalno funkcionisanje.
Nedostatak fizičke aktivnosti narušava kratkoročno pamćenje osobe i može čak dovesti do Alchajmerove bolesti.
Previše informacija
Svako od nas je u beskrajnom protoku informacija. Svaki dan primamo puno poruka iz različitih izvora i prestajemo da razlikujemo važne informacije od nepotrebnih. Preobilje sadržaja ozbiljan je stres za mozak, što dovodi do pojave fragmentisanog mišljenja, lišenog kritičnosti.
Osim toga, preopterećenost informacijama može uzrokovati probleme s pamćenjem, koncentracijom i donošenjem odluka.
Obavljanje više poslova istovremeno
Mnogi od nas žive u načinu rada uradi sve. Navikli smo da radimo nekoliko stvari u isto vreme i rešavamo mnoge probleme.
Međutim, u većini slučajeva, ovakav način razmišljanja samo šteti našem zdravlju, jer nas tera da se prebacimo s jednog zadatka na drugi, što otupljuje našu sposobnost kreativnog i razmišljanja izvan okvira.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)