Koliko se promenila Srbija od 2017. do danas? Kako bismo dali odgovor na ovo pitanje, dovoljno je da pogledamo šta je urađeno u tom periodu, jer dela govore.
U Srbiji je za četiri godine izgrađeno preko 200 kilometara auto-puteva, rehabilitovano preko 200km državnih puteva. U toku je rehabilitacija još 110km, a naša zemlja ima više stranih ulaganja nego ceo Zapadni Balkan.
Beograd na vodi
Ruglo koje se nalazilo pored reka srpske prestonice, izniklo je u pravu svetsku atrakciju i u najveće gradilište u ovom delu Evrope. Nije bilo lako, bilo je potrebno mnogo rada i truda, ali ako sada prošetate promenadom jasno je da se svaka kap znoja isplatila. Pored uređenih parkova, šetališta i luksuznih stambenih zgrada, u “Beogradu na Vodi nalazi se i ogroman tržni centar “Galerija”.
Useljavanje prvih stanara u kulu A počelo je sredinom jula 2018. godine. Zgradu je svečano otvorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u društvu državnog vrha i Muhameda Alabara, direktora kompanije „Igl Hils”. Ceremoniji je prisustvovao veći broj novinarskih ekipa, kojima se Vučić obratio pitanjem: „Da li vam se sviđa, ljudi?”
Simbol “Beograda na vodi” jeste kula. Smeštena na desnoj obali reke Save, u samom centru srpske prestonice, velelepna građevina Kula Beograd, koja se proteže na sto šezdeset osam metara visine, predstavlja najvišu zgradu u Srbiji, ali i u regionu, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Kao „šlag na torti” u okviru projekta „Beograd na vodi”, ova moderna zgrada pruža izvanredan pogled na reku Savu i istorijski dragulj Beograda – Kalemegdansku tvrđavu, ali i na Zemun, Novi Beograd, Adu Ciganliju, Pančevo, Avalu, Banjicu…
Više o tome čitajte u POSEBNOJ VESTI.
Autoput “Miloš Veliki”
Autoput “Miloš Veliki”, odnosno deonica Koridora 11 od Obrenovca do Preljine, zvanično je otvoren avgusta 2019. godine. Putnicima je tako postalo dostupno 103 kilometara novog autoputa, čime je putovanje do Zapadne Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine biti značajno olakšano.
Tri spojene deonice, zajedno sa deonicom Ljig-Preljina (otvorena kajem 2016. godine) duge su ukupno 103 kilometra i mogu da se pređu za nešto više od 45 minuta ako se vozi 130 na sat, koliko je ograničenje.
Poslednja u nizu, krajem januara ove godine, otvorena je još jedna deonica puta u sklopu autoputa “Miloš Veliki”, Preljina-Pakovraće. Cela deonica u dužini od 31 kilometar je u potnunosti asfaltirana, kao i urađena zaštitina ograda koja će ubuduće čuvati sve vozače od većih saobraćajnih nezgoda.
Otvaranjem autoputa “Miloš Veliki” višedecenijski san mnogih vozača je ostvaren. Osim kraćeg i udobnijeg putovanja, ovaj autoput posebno je značajan za bezbednost saobraćaja u ovom regionu pošto vozači konačno većim delom imaju alternativu za ozloglašenu Ibarsku magistralu, najveću crnu tačku u Srbiji.
Tvrđava Golubac
Marta 2019. godine obnovljena tvrđava Golubački grad je svečano otvorena, a prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Kada gledam u obnovljenu Golubačku tvrđavu i njene fantastične kule, prelepi srednjovekovni spomenik, vidim ne samo istoriju, već snagu u ovoj zemlji i našem narodu koji garantuju budućnost – poručio je on na otvaranju tvrđave.
– Vidim koliko možemo, posebno sa našim evropskim prijateljima i koliko je ponekad potrebno samo da probamo da se pokrenemo, da pokušamo sve što nismo smeli godinama, pa da se pred nama pokaže Srbija kakva jeste – jedna od najlepših zemalja na svetu, zemlja istorije, ali pre svega zemlja budućnosti – rekao je Vučić tom prilikom.
Spomenik Stefanu Nemanji
Spomenik jednom od najznačajnijih srpskih vladara, osnivaču srednjovekovne srpske države, velikom županu Stefanu Nemanji, svečano je otvoren januara prošle godine, čemu je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Spomenik impozantnih dimenzija napravljen je u bronzi i delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, a iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman sukcesivno, u delovima.
Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Spomenik koji je postavljen, razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.
Više o tome čitajte u POSEBNOJ VESTI.
Voz “Soko”
Brzi intersiti voz “Soko” privukao je veliku pažnju javnosti, ne samo zbog svoje brzine, koja dostiže čak 200 kilometra na sat, već i zbog svoje atraktivne unutrašnjosti. Otkako je počeo da saobraća krajem marta, skoro svakodnevno su sve karte rasprodate. Voz polazi iz stanice “Beograd centar” u Beogradu i ide do Novog Sada, prolazeći kroz Novi Beograd, Tošin bunar, Zemun, Zemunsko Polje, Batajnicu, Novu Pazovu, Staru Pazovu, Inđiju, Bešku, Sremske Karlovce i Petrovaradin.
Voz “Soko” na svom putu do Novog Sada ne staje ni na jednoj stanici. Atrakcija je svakako brzina koju voz razvija i to što se do Novog Sada stiže za oko 33 minuta.
Međutim, unutrašnjost ovog voza takođe ostavlja bez daha. Komfor privlači veliku pažnju, a na prvom mestu se ogleda u tome što između sedišta postoji veći razmak, te je vožnja dodatno udobna.
Takođe, na svakom sedištu postoji punjač, a u vozu postoji i besplatan wi-fi.
U vozu postoji prva klasa i prva plus klasa. Veliku pažnju privlači i aparat u kome se nalaze grickalice i piće, kao i kuhinja. Posebno je potrebno da naglasiti da u vozu “Soko” postoji i deo namenjen za bicikle. Više o tome čitajte OVDE.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ovo veliki uspeh za Srbiju, te da železnica ponovo živi!
Koridor 10
Кoridor 10 je jedan od najznačajnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Radovi na delu koridora koji prolazi kroz Srbiju završeni su posle 50 godina!
Ovim projektom transportni sistem Republike Srbije postaje kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske Unije, sa tendencijom dalje modernizacije kako bi Republika Srbija bila spremna da se pridržava standarda Evropske Unije u oblasti transporta. Realizacijom ovog važnog projekta doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće se nivo usluga, olakšaće se međunarodni trgovinski tokovi i transport putnika. Кada se završi, novi auto-put imaće pozitivan uticaj na komercijalne i trgovinske aktivnosti u regionu i doprineće regionalnom razvoju i koheziji šireg područja Balkana.
Klinički centar Niš
Krajem decembra 2017. godine u Nišu je u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i članova Vlade, otvoren novi Klinički centar, namenjen pacijentima sa juga i jugoistoka Srbije.
Vučić je tom prilikom naveo da smo dobili budućnost u zdravlju koje mora biti najveća vrednost zemlje. Rekonstrukcija i izgradnja novog objekta koštala 32 miliona evra.
Klinički centar u Nišu ima 50.000 kvadrata, 38 klinika i 1.525 bolničkih postelja, što ga čini drugim najvećim zdravstvenim centrom u Srbiji posle Kliničkog centra Srbije. Jedna zgrada KC Niš je rekonstruisana, a druga je napravljena iz temelja i ima sedam nivoa.
Sama zgrada Kliničkog centra je “pametna”, odnosno celom zgradom upravlja se iz kontrolne sobe.
Obezbeđena je i tehnika kako bi Klinički centar bio nezavistan kada je reč o vodi i struji i da, ako se desi neka veća havarija u Nišu, zgrada može sedam dana nezavisno da se ne snabdeva vodom i strujom.
Klinički centar Srbije
Pre nešto više od mesec dana otvoren je rekonstruisani klinički centar Srbije, a otvaranju je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Najveća i najsavremenije opremljena zdravstvena ustanova – nova kula Kliničkog centra Srbije, prostire se na 86.000 kvadratnih metara, 12 spratova i ukupno 825 bolničkih kreveta, koji su raspoređeni tako da je 231 krevet na jedinici intenzivne nege, 547 kreveta na jedinici poluintenzivnog lečenja i 47 kreveta u bolnici za dnevno lečenje.
U njoj se nalaziti novi Urgentni centar, laboratorije, angiosale, nuklearni centar i odeljenja za plastičnu hirurgiju, neurologiju, hematologiju, gastroenterologiju, ortopediju, kardiohirurgiju, kao i robotska sala… Imaće i 7 skenera, tri magnetne rezonance i brojne ordinacije. A tu su i veliki restoran za osoblje, prostor za odlaganje dečjih kolica, biblioteka, banka…
Otvaranjem novog KCS i robotika ulazi na velika vrata, pa će pacijenti imati na raspolaganju najsavremeniju opremu.
Više o tome čitajte KLIKOM OVDE.
Kardiovaskularna bolnica “Dedinje”
Novi objekat sa najmodernijom opremom, površine oko 14.000 kvadrata, izgrađen je na platou iza postojeće bolnice i sa njom je spojen po spratovima – sprat ispod zemlje, prizemlje i četiri nova nivoa. Ukupna vrednost investicije iznosi više od 42 miliona evra.
Podsetimo, još od 1978. godine, kada je u baraci počeo da radi prvo Zavod za kardiovaskularnu hirurgiju i dve decenije kasnije nadzidana zgrada u kojoj je sada Institut, zaposleni u “Dedinju” vapili su da nema dovoljno prostora, da potrebe daleko nadilaze kapacitete. Od svake vlasti, koje su se u međuvremenu smenjivale, izuzev aktuelne, dobijali su isto – prazna obećanja.
Tek pre tri-četiri godine doneta je odluka da se gradi novi deo kardiovaskularnog centra.
Samo tri dana od otvaranja, obavljena je i prva operacija u novoj zgradi Instututa za kardiovaskularne bolesti Dedinje, a predvodio je poznati vaskularni hirurg prof.dr Božina Radević.
Više o tome u POSEBNOJ VESTI.
Ovo su samo neki od najvećih i najznačajnijih projekata koje je država pod rukovodstvom predsednika Srrbije Aleksandra Vučića ostvarila. Na spisku bi se trebalo naći i mnogobrojne fabrike, putevi, domovi zdravlja, škole, obdaništa, spomenici kulture, a kako biste se uverili da ništa ne ostaje na rečima, kliknite na link jer DELA GOVORE.
Komentari (0)