Bez ikakve dileme se za ekipu Betisa može reći da je najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg toga španske Primere.
Dok velike zasluge idu na račun fudbalera i stručnog štaba, dobar deo njih pripada i jednoj Srpkinji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U pitanju je Saša Sredenović koja u seviljskom klubu obavlja funkciju sportskog psihologa, te je zadužena za mentalno zdravlje igrača.
Svoju karijeru sportsko psihologa započela je u NAC Bredi iz Holandije nakon završenih specijalističkih studija sportske psihologije u Manstrihtu.
Kroz sve ove klubove Saša je ostvarila dosta uspeha pošto je sa Olimpijom osvojila titulu u Sloveniji, dok je sa Atletikom iz Bilbaa osvojila Suprkup Španije.
U razgovoru za Blic Sport, Saša je govorila o fudbalu iz njene perspektive.
Na početku dotakla se toga kako je napravila neverovatan skok iz Slovenije u jednu od najjačih liga na svetu.
– Rad i posvećenost su jednine stvari koje ne ostaju nezapažene. Vlasnik mog tadašnjeg kluba, gospodin Milan Mandarić je otputovao poslovno za Španiju gde se između ostalih video i sa dosta čelnika i tim menadžera La lige, koji su ga pitali šta se to promenilo u klubu, pošto su zapazili da je napad prosto “procvetao”. On im je pojasnio da je doveo sportskog psihologa i da je to uticalo na samu promenu atmosfere u klubu, kao i da je moj rad sa napadačima dao veoma zapažene rezultate. Oni su se zatim raspitivali i do kada imam uogovr u Ljubljani i to je zapravo bio momenat kada su se čelnici kluba iz Baskije zainteresovali za mene – počela je razgovor Saša.
– Po povratku sa puta gospodin Mandarić me je pozvao i rekao otvoreno: “Ja idem odavde za godinu dana, a ti si prešla na par nivoa više i to treba da iskoritiš. Pitali su me za tebe iz Španije” – otkriva Saša koju je klub sa “San Mamesa” ubrzo kontaktirao.
– Posle par dana kontaktirao me je Atletik Bilbao. Prošla sam sve testove sklopila dogovor i počela da radim, a Betis me je primetio zbog tri pobede nad Seviljom sa Atletik Bilbaom i pozvao … to je bila ponuda koja se ne odbija – ispričala je Sredanovićeva koja je međutim odbila prelazak u redove italijanskog velikana, Intera iz Milana:
– Ponuda je bila zaista primamljiva ali moramo biti svesni toga da li smo dorasli određenom timu ili da li smo dobri za taj tim. U mom slučaju, iako sam se osećala počastvovano, znala sam da u datom momentu nisam osoba kojoj prija Serija A a samim tim moj učinak tamo bio bi upitan. Sitiacija sa phiholozima je slična kao i sa trenerima i igračima, ne odgovara svima svako podneblje i svako takmičenje.
Zatim je Saša pokušala malo i da nam dočara kako izgleda jedan njen radni dan.
– Dan nikada nije isti, ali je svaki sličan – dinamičan – od dolaska na stadion, do odlaska sa stadiona, pa i u vremenu posle toga. Vremena za odmor je malo, pogotovo kad su utakmice na dva, tri dana kao što je slučaj u ovom periodu. To je onda zahtevno, naporno, ali istovremeno i sjajno. Posle svakog treninga trener ima sugestiju u vezi nekog igrača ili mu ja predočim primetan problem kod nekog igrača i to je osnovni protokol između dva meča – istakla je Saša.
Govorila je psihološkinja o tome koliko psiha igrača zanima same trenere, kao i da li utiče na startne postave u odnosu na to kako je koji igrač u stanju da podnese izazov.
– U “ligama petice“ treneri nemaju ni vremena ni prostora ali ni ovavezu da se bave psihom igrača, jer tome služimo mi pshilolozi. Ali i mimo toga dosta stvari je na treneru, tako da mu ja olakšavam taj deo posla. Desi se da mu dajem sugestije ali, naravno, svaka odluka je na njemu. Takođe, ako smatramo da nam je određeni igrač posebno važan za nadolazeću utakmicu, onda se malksimalno posvetim njemu i radu na njegovoj psihi. Da ga što bolje pripremim – kaže Sredanovićeva.
Osvrnula se Saša i na to sa igračima na kojoj poziciji je najteže raditi.
– S napadačima je najzahtevnije raditi. Od njih se isključivo traži da postižu golove. Jednostavno rečeno, ukoliko ne postigne gol, on nije dobro igrao. Najteže i najbolnije mjesto u celoj ekipi. Upravo zbog toga su pod jakim pritiskom i teretom jer zavise od konkretnog učnka, gola i asistencije. Dobar napadač treba da bude u stanju da samopouzdano šutira sa obe noge, da poseduje veliku snagu i preciznost, i da ima sposobnost da se poveže sa saigračima i doda loptu pod pritiskom. Takođe, sujeta je izuzetno izražen faktor kod njih…
– Najspecificnija pozicija u timu je 10-ka. Njoj pripada taj broj koji vas asocira na igrača koji ima “X faktor” u svojoj ekipi, onoga koji mora najviše da razmišlja i onog koji pojednostavljuje igru i pretvara je u umetnost – ističe Saša.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
BONUS VIDEO:
Komentari (0)