Pevačica Vida Pavlović je zbog svog raskošnog glasa svojevremeno proglašena “kraljicom romske muzike”.
Ipak, i pored velike slave koju je imala, život je nimalo nije štedeo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Vida je rođena u Futogu 1945. godine, a pevanjem je počela da se bavi kada je imala samo 14 godina i kada se pridružila svom ujaku, koji je bio kafanski muzičar.
Već sa 15 godina se udala za muzičara Aleksandra Pavlovića, sa kojim se odselila u Sarajevo, nakon što je pobegla od svoje porodice.
Njena prva ploča, koju je snimila nakon 10 godina nastupanja po kafanama, prodata je u čak pola miliona primeraka i tu počinje njena velika popularnost.
Kada je njena karijera dostigla sam vrhunac, Vida je napustila supruga i sa samo dva kofera iz Sarajeva došla u Beograd. Ubrzo nakon toga upoznala je muzičara Stevu Jovanovića, koji je kasnije postao njen drugi suprug.
U burnom braku Vida i Steva su proveli 27 godina.
Da život nije uvek onakav kakvim ga zamišljamo, pokazuje upravo pevačicina životna priča. Naime, ona je zamišljala da će živeti lepim, idiličnim životom sa suprugom i sa mnoštvom dece. Ipak, decu nisu mogli da imaju, a pevačica nije krila koliko joj je to teško padalo.
Tugu je gasila alkoholom, a kada im se brak raspao, Vida i Steva su još neko vreme živeli pod istim krovom, ali u različitim delovima kuće.
Usled naglog pogoršanja zdravstvenog stanja, morala je da prestane da pije alkohol, ali je poslednjih godina života i dalje imala problema sa visokim pritiskom.
– Eto, ja mogu da kažem da me ljudi vole. Možda zato me hvata tuga, kad pomislim da ću jednog dana morati da prestanem da pevam. Kad odem negde, ljudi mi iskazuju ljubav: ‘Pa, gde si kraljice, ništa bez tebe’. Rekoh: ‘Ljudi, ostarila sam, pustite me da odem u penziju’. Nema šanse, kažu – rekla je ona u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Kako je jednom ispričala, na svojim nastupima često je svašta viđala.
– Ono što u filmu ‘Skupljači perja’ radi Beli Bora, to je dečija igra u odnosu na ono što sam ja videla. Dok sam na nekom slavlju pevala ‘Dema miro’, mladić je flašom sebi izvadio oko. Strašno je to bilo. Kad bi se tekst prevodio s romskog, zvučio bi smešno, zapravo, romske pesme se ne mogu prevoditi. Ko razume, zna da je to sama emocija, čisto osećanje. Znate, svašta sam videla, iseku glavu. Kažem čoveku: ‘Neću da ti pevam više, beži!’, on sav u krvi. Pa, rekoh, šta je to u mom glasu da se ljudi ubijaju! Znate kako je izgledao moj boravak u Beču: slećem avionom, nemam vremena da se presvučem jer me ispred lokala u kome pevam čeka masa ljudi. A koliko god je sala u kojoj pevam velika, toliko je u njoj cveća. Kad uzmem mikrofon, to je padanje, plakanje, kuknjava – ispričala je Vida jednom prilikom za Kurir.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)