On me čeka, on me uvek čeka, na vratima jedna njuška meka. Očima mi svoje srce daje, reči ne zna, ali zato laje.
— Bazu, naš voljeni pas! Tako je poseban. Voli da jede sarmu, džigericu i gibanicu. Pravi Srbin. Joj, baš ga volimo svi u kući! Ovim rečima šef Katedre za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Goran Belojević za Objektiv opisuje svog žutog ljubimca koji mu je verni drug, rame za plakanje i „izduvni ventil” punih sedam godina.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Kada mi je sin Damjan predložio da kupimo staforda, rekao sam mu: „Ne možemo tako odjednom. To je rasa koja se nalazi na listi opasnih pasa, moramo da se raspitamo.” Međutim, posle nekoliko dana, Damjan je doneo malo štene u kartonskoj kutiji, koja je bila mokra jer se upiškilo od silnog treskanja u gradskom autobusu. Kada sam ga pogledao, odmah sam se zaljubio u njega.
OPASAN, A MAZAN
Iako su mislili da je u pitanju čistokrvni staford, dr Belojević nam priča da su vremenom saznali da je Bazuov otac pitbul.
– Bazu je mnogo opasan pas jer se rodio iz ljubavi mame staforda i tate pitbula. To je jako dobra kombinacija. Ipak, nikada nije nasrnuo na ljude. Naravno da postoje neki psi koje ne voli, ali to je normalno. Ne plaši se velikih pasa i to mu može doći glave. Zato ih zaobilazimo u velikom luku. Ni mi ljudi ne volimo svakog čoveka. Kada šetamo i naiđemo na neku facu koja mu se ne dopada, odmah se sklonimo. Životinja kojoj se pokloni ljubav ne može da bude opasna bez obzira na svoje gene. Naučio sam da životinja poprima osobine onoga ko o njoj brine. Naizgled opasan, a u stvari, Bazu je, kako kaže dr Belojević, jedna velika maza koja, verovali ili ne, obožava cveće.
– Kao da je ženka, a ne mužjak. Zabije njušku u cveće i miriše. A i stalno se mazi. Voli da mu se šapuće u veliko uvo. Tada nakrivi glavu i počne da prede kao maca. Prosto neverovatno! Imate utisak kao da vas zaista sluša. Voli decu i lepo se slaže sa njima. Socijalan je i druželjubiv, baš kao i dete. Takav je moj Bazuka, raketni bacač, kako mu tepam.
ČOVEKOV LEK
Poznato je da pas ima posebnu ulogu u životu svakog čoveka, a naročito je važna njegova isceliteljska moć.
– To je jedina životinja koja bi se žrtvovala zbog čoveka. Njegova ljubav i posvećenost su bezgranični. Psi se koriste u medicini za pomoć obolelim osobama, recimo kod dece koje boluju od autizma ili Daunovog sindroma. Oni jednostavno stvaraju taj emotivni kontakt sa tim osobama i prenose svoju ljubav na njih, a to mnogo znači. Takođe se koriste i u lečenju narkomana jer su oni uglavnom sebične osobe. Ali u dodiru sa psom, ta njihova loša osobina se menja. Dok nekima pas predstavlja „obavezu” jer moraju da ga šetaju makar dva puta dnevno, Bazu je dr Belojeviću usadio nekoliko dobrih navika.
– Siguran sam da ne bismo toliko hodali kao što hodamo kada izvodimo ljubimca u šetnju. To je dobra strana zašto treba imati psa. Ja sam, recimo, zadužen za jutarnju šetnju. Bazu spava na spratu sa mojim sinom i kada čuje da sam ustao, odmah silazi niz stepenice i čeka da idemo napolje. Prilagođava se meni, mnogo je pažljiva kuca. Nekako, pas u kući donese jednu veliku promenu, unese mir i spokoj sa sobom. Mislim da bi se ljudi manje svađali kada bi imali psa, jer on pokupi svu negativnu energiju. Za kraj ovog zanimljivog razgovora, dr Belojević ističe da mu sa Bazuom nikada nije dosadno, a posebno kada su napolju.
– Ponekad se „izbezumi” kada naiđe na lepu kuju. To izgleda jako smešno. Ali kada mu kuja zareži, on se upristoji, pa bude pravi džentlmen. Najviše ga nerviraju mace jer ne može da ih stigne iako je brz. Taman kada pomisli da je njegova, ona se uspentra na drvo i onda ga nervira odozgo. To je, valjda, priroda.
Piše: Sanja Radovanović
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 8. FEBRUAR
BONUS VIDEO:
Komentari (0)