Jedan od najvećih srpskih pesnika, Laza Kostić, rođen je 12. februara 1841. godine u Kovilju kod Novog Sada.
Otac Petar je bio graničarski podoficir, a majka Hristina je bila poreklom iz trgovačke porodice. Prva dva razreda osnovne škole je završio u rodnom mestu, a podučavao ga je Gligorije Kaćanski. Posle majčine smrti se preselio kod rođaka u Đurđevo gde je nastavio školovanje. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Pančevu i Budimu. 1864. godine je diplomirao, a 1866. godine je doktorirao na Univerzitetu Lorand Etvoš u Pešti. Odmah je postao profesor u Srpskoj gimnaziji u Novom Sadu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Laza Kostić bio je poznat po tome što je prkosio odevanjem, stavovima, kritikama i poezijom zbog čega su ga zvali „Ludi Laza“.
1884. godine je zaprosio bogatu miradžiku Julijanu Palanački, ali se nisu venčali jer njena majka to nije dozvolila. Ubrzo je otišao u Crnu Goru gde se zadržao sedam godina.
U leto 1891. godine pesnik je došao u dvorac „Sokolac“ na prijem kod porodice Dunđerski. Tada je upoznao 30 godina mlađu Lenku Dunđerski i odmah se među njima rodila ljubav. Pristao je da mu njen otac Lazar postane dobrotvor i narednih godinu dana je boravio kod njih. Lenka i Laza su često zajedno šetali, a jednom prilikom ona mu je rekla da bi mogla da se uda jedino za čoveka kao što je on. Pesnik je bio svestan da njena porodica, zbog njegove materijalne situacije i razlike u godinama, to neće dozvoliti.
Zato je 1892. godine otišao u manastir Krušedol. Tada je napisao pesmu „Gospođici L. D. u spomenici“. Iste godine Laza je sreo Nikolu Teslu u Pešti i postali su prijatelji. U jednom pismu koje mu je poslao, pesnik je napisao da želi da ga oženi Lenkom. Za nju je rekao: „Devojka koju sam vam namenio može da savlada svakog ženomrsca“, ali Tesla je odrično odgovorio. Pošto je bio uveren da će je zaboraviti samo ako se fizički udalje, Laza se 1895. godine oženio Julijanom Palanački i preselio se kod nje u Sombor, a Lazar Dunđerski mu je bio kum.
Dva meseca nakon njegovog venčanja, Lenka je umrla u Beču na svoj 26. rođendan. Sahranjena je na pravoslavnom groblju u Srbobranu.nMeđutim, njena smrt i dalje je obavijena velom tajne i za nju se vezuje nekoliko različitih teorija. Iako se, prema zvaničnoj verziji kao uzrok Lenkine smrti navodi tifus, sumnja se, a o tome donekle svedoče i zapisi iz njenog dnevnika, da je Lenka zbog nesrećne ljubavi rešila da sebi oduzme život. Još jedna verzija ovog tragičnog događaja je da je Lenka, navodno, preminula od sepse nakon neuspelog abortusa.
Laza je za Lenkinu smrt saznao dok je bio na medenom mesecu u Veneciji, nakon čega se crkvi Gospa od Spasa pomolio za Lenku i počeo je da piše svoju najlepšu pesmu. Od Sime Matavulja je tražio da mu pošalje Petrarkine pesme koje je posvetio Lauri, kao i prideve kojima ju je opisivao.
Delo „Santa Maria della Salute“ je stvarao više od deset godina. Pesma je objavljena 1909. godine, a pesnik je umro godinu dana kasnije, 26. novembra 1910. godine u Beču.
Pesma „Santa Maria della Salute“ smatra se najlepšom srpskom ljubavnom pesmom XX veka, na osnovu ove priče je snimljen film „Santa Maria della Salute“ koji je premijerno prikazan u decembru 2016. godine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)