Percepcija sveta jednog pedesetogodišnjaka iz Ženeve okrenula se naglavačke nakon što je počeo da uzima antibiotike za lečenje bakterijske upale pluća, piše Live Science.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
On nikada nije imao neku mentalnu bolest, niti je ikad pre uzimao antibiotike. Međutim, dva dana nakon što je počeo da ih pije doživeo je promene raspoloženja, postao je razdražljiv i počeo nerazgovetno da govori. Takvo ponašanje je simptom manije, stanja koje karakteriše nenormalno visok nivo energije i misli koje brzo prolaze i neuravnoteženo ponašanje.
Nakon što su ga hitno primili na psihijatriju u bolnici, on je lekarima rekao da se noć nakon prve doze antibiotika osećao kao da umire i da je počeo da doživljava zvučne halucinacije kao da mu se Bog obraća, a govorio mu je da je izabran za posebnu misiju. Ovi simptomi mogu ukazivati i na psihozu.
Lekari su mu dijagnostikovali antibiomaniju, retku nuspojavu lečenja antibioticima, objavljeno je u časopisu “BMC Psychiatry” u avgustu 2021. godine. Izraz “antibiomanija” prvi je put spomenut u časopisu “Journal of Clinical Psychopharmacology” 2002. godine gde su objavljene prve studije slučajeva manije povezane s aantibioticima.
Klaritromicin uzrokuje antibiomaniju
Prema Paskalu Sijenartu, psihologu i psihijatru na Katoličkom univerzitetu u Levenu u Belgiji, vreme uzimanja antibiotika i simptomi koji su se javili kod pacijenta iz Ženeve ukazuju na slučaj antibiomanije.
U pregledu studija slučajeva antibiomanije objavljenih 2017. godine u časopisu “Journal of Affective Disorders”, Sijenart i njegovi saradnici izvestili su o 47 slučajeva antibiomanije kod pacijenata starijih od tri godine, kao i o još 143 neobjavljena slučaja.
– Video sam najmanje tri slučaja, od kojih je jedan bio s ponovljenim epizodama. Moje kolege su takođe imale neke slučajeve, a postoji i određeni broj prijavljenih slučajeva širom sveta, kao i onih koji nisu prijavljeni – rekao je Sijenart za Live Science
Sijenartov tim je otkrio da je klaritromicin, jedan od antibiotika koji su prepisani pacijentu iz Ženeve, takođe jedan od najčešćih uzročnika antibiomanije, zajedno s kinolonskim antibioticima ciprofloksacinom i ofloksacinom.
– Pretpostavljam da se ovi antibiotici najviše koriste u svetu, pa stoga vidimo više slučajeva sa tim antibioticima koji su povezani s antibiomanijom – kazao je Sijenaert.
Pacijenti su se lečili antipsihoticima
Istraživači su takođe primetili da su se za lečenje nekih slučajeva korišćeni antipsihotici.
– U većini slučajeva korišćeni su ti antimanični agensi. Ali opet, to ne znači da se manična epizoda ne bi povukla bez njih. Ako vidite da se manija pojavljuje, uobičajena je praksa da koristite antimanično sredstvo kako biste je što pre ublažili – rekao je Sijenaert.
Pacijentu iz Ženeve nisu trebali antipsihotici, a lekari su mu prepisali lorazepam, lek koji se koristi za lečenje anksioznosti. Njemu su se simptomi pojavili nakon što je uzeo amoksicilin-klavulansku kiselinu. Kada je prekinuo lečenje, simptomi manije su prestali. Međutim, kada je počeo da uzima drugi antibiotik, nazvan klaritromicin, za lečenje upale pluća, simptomi manije su se vratili, što ga je podstaklo da ponovno prekine lečenje antibioticima.
Nedelju dana nakon prestanka uzimanja antibiotika, pacijent više nije imao manične simptome.
Tačan mehanizam interakcije između antibiotika i centračnog nervnog sistema još nije poznat. Sijenaert i njegovi saradnici izneli su nekoliko hipoteza. Jedna od njih je da neke vrste antibiotika mogu biti inhibitori gama-aminomaslačne kiseline (GABA), koja je odgovorna za umirivanje probuđenih neurona.
– To bi moglo objasniti zašto u nekim okolnostima nastaje manija – rekao je Sijenart.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)