Čuli ste mnogo puta do sada kako se kroz igru najbolje uči.
Većina roditelja zaista i dopušta svom detetu da veliki deo svog dana posveti upravo igračkama.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Neki roditelji, međutim, često poneti svojim ambicijama, uskraćuju deci vreme za igranje, upisuju ih različite školice sporta, stranih jezika i slično.
Aktivnost i učenje jezika je važno, bez pogovora, ali nije nikako važnije od igranja, za koje neki od vas možda misle da predstavlja gubljenje vremena.
Sticanje znanja ne sme da bude važnije od osnovnog fizičko-motoričkog razvoja, a u tome deci pomažu upravo igračke. Takođe, razvoj emocija i kognitivnih sposobnosti, direktno je povezan sa igranjem.
Kako dete odrasta, menja svoje preferencije kada su igračke u pitanjušto je sasvim normalno. Šta više, da bi se pomenuti razvojni procesi neometano odvijali, neophodno je da igračke budu prilagođene detetu.
Kada je reč o motoričkom razvoju, igraččke su značajne za razvoj motorike i koordinacije pokreta. Stoga, preporuka je da se dete nauči da drži, uzme ili preda igračku, još od prvih meseci.
Kognitivne sposobnosti se takođe lakše uče uz igračke. Jedno istraživanje je pokazalo da deca nauče boje mnogo lakše, ako se one u rečenici stave uz imenicu.
Dakle, kada učite svoje dete da razlikuje boje, možete nabaviti pregrš igračaka u bojama i reći mu da vam doda, na primer, roze zeku, plavog medu i slično.
Takođe, igračke pomažu detetu da razvija kreativnost i maštu.
Kada dete sklapa priču sa igračkama koje poseduje, u njemu se razvijaju i emocije prema likovima koje samo osmisli. Kroz igru, mališani personifikuju svoje igračke i daju im različite uloge i osobine, pa kroz igru sami sebe, gotovo nesvesno, uče kako da reaguju na određeno ponašanje kasnije u životu.
Društvene igre se obično nabavljaju u kasnijem periodu, ali sa njima možete početi već oko pete ili šeste godine.
Kada dete provodi svoje vreme u igri sa vršnjacima, uči se pravilima socijalnog kontakta, odnosa prema pobednicima, pobeđenima i sebi ravnima, a razmislite samo koliko odraslih poznajete koji, na primer, ne mogu da podnesu poraz i teško ga prihvataju, ili šefove koji svoje zaposlene loše tretiraju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)