Pre 50 godina stjuardesa Vesna Vulović preživela je pad iz aviona s više od 10.000 metara te je uvrštena i u Ginisovu knjigu rekorda kao jedina koja je preživela pad s tolike visine bez padobrana.
Index.hr preneo je tekst iz 1972. koji je izvestio o događaju i opisao Vesnin neverovatan slučaj.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Februara 1972: Vesna Vulović, 23-godišnja stjuardesa nesrećnog JAT-a DC-9, koji je pao s neba nad Čehoslovačkom, gledala me pomalo iznenađeno, ali, bez sumnje, s radoznalošću. Leži sama u sobi broj 465 Neurokirurške klinike, koja je u kompleksu velike vojne bolnice koja se nalazi u praškom predgrađu Strešovice. Oko njenog kreveta aparati, ali, srećom, ni na jedan od njih nije više uključena. Tu je i udobna bela fotelja, veliki buket cveća, sto, papiri s dijagramima.
– Recite, je li napolju dubok sneg? – pita me.
– Da, Vesna, ima dosta snega.
– Ljudi se skijaju, zar ne? – potvrdila je svoju misao, zatim načas zatvorila oči, kao da se priseća što bi drugo pitala.
Docent dr Ivo Tušek, neurokirurg, koji mi je dopustio da uđem u Vesninu sobu, upozorio me da ništa ne spominjem o katastrofi. Na hodniku mi je dr. Šourbek rekao da je Vesna raspoložena i u šali je dodao da “više priča nego što treba”. Inače, dok stojim kraj Vesne, dr. Tušek nas prati. To je mlad čovek, oficir, veoma je ljubazan. Kao anđeo čuvar bdije nad Vesnom. Juče je prvi put u Pragu ponudio Vesninoj majci da uđe u sobu i da porazgovara s ćerkom, ali je majka iz straha da se Vesna ne uzbudi to odbila.
Bio sam prvi jugoslavenski (i svetski) novinar kojem je pružena mogućnost da makar i na kratko porazgovara s Vesnom, do koje se inače veoma teško dolazi. Ovo je vojna bolnica i disciplina je više nego stroga. Kolega Dragan Pavlović, dopisnik Tanjuga iz Praga, video je pre mene Vesnu jer je, u ime svih novinara u Pragu, dobio ekskluzivno pravo da o njenom zdravlju informira svet. No nije ni nastojao s njom razgovarati. Uostalom, tek prekjuče, 10. feburara, i Vesnini roditelji i brat prvi su put, ako odbijemo onaj polubunovni razgovor šokirane Vesne s majkom u Srbskoj Kamenici – s njom razgovarali ovde u praškoj klinici.
Sreća u nesreći
Ako bismo se ravnali po standardnim merilima medicine, onda bismo mogli reći da je Vesna Vulović preživela do sada šest smrti.
Prva je smrt mogla nastupiti zbog zamrzavanja i nedostatka kiseonika jer je na visini od 10.000 metara pritisak vazduha, pa, prema tome, i kiseonika, daleko ispod kritične granice, temperatura vazduha iznosi oko minus 55.
Druga smrt mogla je doći od nagle promene pritiska, zbog čega se azot iz krvi naglo oslobađa i odatle izlazi naglo, u mehurićima, koji mogu začepiti krvne žile koje opskrbljuju i druge važne organe.
Zbog dekompresije aviona, kad “zrakoprazni” prostor izvan aviona uraganskom snagom izvuče, odnosno pobaca i pokida ljude i stvari terajući kroz nastali otvor sve što se nađe na njegovu putu, Vesna je takođe mogla stradati. Ali i tu je sreća poslužila jer je sve do pada na zemlju ostala u repu aviona.
Četvrta smrt mogla je nastupiti od ubrzanja zbog slobodnog pada s 10.000 metara visine, kad se zbog ubrzanja krv sleva u zadnji deo tela koji lebdi. Tada se može dogoditi da žrtvi popucaju krvne žile, srce se može rasprsnuti.
Peta smrt mogla je doći nakon udara tela u čvrsto tlo. Poznato je da telo koje pada s visine od 100 metara odskoči od tvrda tla dva do tri metra, a zatim ponovo padne na tlo, ali u komadićima.
Šesta smrt mogla je nastupiti čak i onda kad je živa stigla na zemlju, pod uslovom da je spasioci nisu odmah pronašli. Pala je u dubok snijeg i vjerojatno bi se onako nemoćna tu i smrznula. Osim toga, mogla je stradati čak i onda kad su je pronašli, da spasioci nisu bili obrazovani ljudi koji su znali kako treba transportirati teškog ranjenika.
U sve enciklopedije, a posebno u znanstvene knjige zrakoplovne medicine, biće upisan slučaj stjuardese koja je pala s visine od 10.000 metara i ostala živa.
Komentari (0)