Ako ste ikada išli na krstarenje, videli ste da su potrebne hiljade ljudi da bi bili sigurni da ste vi i vaši saputnici smešteni, nahranjeni i dobro zabavljeni dok ste na odmoru.
Ali, kao putnici željni odmora i kvalitetne zabave, o gostoprimstvu brodova za krstarenje i onome šta se dešava “ispod” ne znamo mnogo toga.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Da bismo saznali kako je zaista raditi i živeti na brodu za krstarenje, razgovarali smo sa Vladimirom P. (33) iz Beograda koji ima bogato iskustvo. Vladimir nam je približio kako izgleda veoma zahtevno, ali i zabavno iskustvo rada na kruzeru. Hteo je nešto da promeni u životu, pa se odlučio na rad na prekookeanskom brodu.
Kako kaže, ima svega, posao je težak. Radio je sve i svašta, a sa mnogim kolegama je još u kontaktu iako se u Srbiju vratio tik pre neko što se kod nas pojavio koronavirus. Prva stvar koja mnoge zanima je plata, pa smo od te teme započeli razgovor.
– Od prvog ugovora sam zaradio blizu 15.000 dolara, kada se sve sabere, a sa sobom sam doneo 2.800 dolara. Vratio sam se sa 25 kilograma manje uz osmeh na licu. Od drugog ugovora sam sačuvao 7.500 dolara. Kasnije sam imao oficirske ugovore od 20.000-30.000 dolara.
Kako se kreću plate?
– Kao asistent konobara možeš da računaš na oko 1.600-1.800 dolara mesečno uz neki srednji trud. Kao konobar se zarađuje od 2.400 do 4.000 uz malo sreće. To opet zavisi da li radiš u “traditional” ili “specialty” dining restoranu. Ugovori traju 6 meseci i tri nedelje.
Oficiri navigacije, juniori od 2.800 do 5.500 dolara, u zavisnosti od vrste broda i kompanije. Seniori od 6.500 do recimo 8.500. Kapetani po ITF kreću od 8.000, ali malo ko prihvata, tako da je realna cifra recimo 10.000, a gornja granica je oko 25.000-30.000 dolara, zavisi od nacionalnosti, zamisli. Ugovori od dva meseca pa na gore.
– Koliko može da ostane, zavisi od toga na kojoj poziciji se nalaziš, koja je firma u pitanju i koliko je dug ugovor. Takođe, da li imaš neki cilj sa tim novcem ili si otišao kao ja u početku, da se samo zezaš – priča Vladimir nakon čega nam je objasnio da obuke ne postoje na kruzerima, odnosno da je za oficirski čin potrebna ili srednja pomorska skola ili pomorski fakultet. To jako usko specijalizovano zanimanje, čije veštine nemaju apsolutno nikakvu primenu u životu i radu na kopnu.
Kuvari i konobari su najtraženiji na brodovima i čine uglavnom trećinu posade. Kako kaže, sobari prolaze dosta dobro, mnogo bolje od bara i restorana, a plata je bila oko 3.500 dolara.
Zabave ne nedostaje
– Mnogi turisti maštaju o romantičnim krstarenjima i zabavama na kruzeru, međutim, ali, ono što mnogi ne znaju je da se mnoge romanse i najbolji “partiji” dešavaju na donjim palubama gde se nalazi posada.
Naime, intimnih odnosa među osobljem ima na sve strane.
– Žene su iznenađujuće otvorene i komunikativne. Sam odnos uglavnom nema neki dublji smisao od “pražnjenja energije”. Niko ne očekuje vezu, samo povremeno viđanje. Svakome preporučujem bar jedan ugovor da dožive tu “radničku” atmosferu.
Prema njegovim rečima, odnose je imao 3-4 puta nedeljno, uglavno sa dve ili tri devojke za vreme trajanja ugovora. Kako naš sagovornik tvrdi, oni koji rade na teretnom brodu, često posećuju kupleraje.
Kako ističe, ima dosta nemoralnih priča.
– Sećam se da je bio jedan par koji je trebalo uskoro da se venča. Kolumbijcu je ugovor istekao mesec dana pre nego njegovoj verenici, te je krenuo kući gde je čekao. Njegov avion nije ni sleteo, a njegova devojka je već bila s drugim muškarcem – priča Vladimir.
Svake nedelje imate nove ljude iz celog sveta koji se pojavljuju na brodu, kaže Vladimir i dodaje:
– To je kao međunarodni restoran lepih mladih ljudi daleko od kuće.
Multinacionalni ukus na brodovima za krstarenje znači da mnogi članovi posade vole da primene “svoju verziju kulturne razmene”.
Vladimir kaže da je jedini razlog zašto je radio jedan “bedan” posao na krstarenju bio taj što je jurio za izvesnom bugarskom konobaricom. Ali isplatilo se, na kraju je i “uhvatio”.
– Devojke sa Balkana žele da vide da li je istina ono što se priča za Afroamerikance, bez šale. Hoće da probaju, ali ne svidi se svakoj. Jedna moja saradnica, Rumunka Lara, je baš bila u tom fazonu. Sada je udata sa Afroamerikanca s kojim je bila na brodu i koji ju je tada toliko “povredio” da je završila u brodskoj bolnici na nedelju dana. Sada je na nekom ostrvu, uzgaja mango. Nepisano je pravilo da devojke izbegavaju momke iz područija odakle su došle – ispričao je naš sagovornik i otkrio da se njemu lično takvo ponašanje gadi.
Karijera
Vladimir je prvo bio kadet, pa mornar, a potom oficir.
– Teretni brodovi se vucaraju uglavnom po prljavim lukama daleko od centra grada i zalaze u zemalje u koje ne bi ni pomislio da odeš turistički. Posada broji 15-25 ljudi, zavisno od tipa, veličine i snage broda: kapetan, tri oficira, kapo i 2-3-4 inženjera, 4-5 mornara, 3-4 mehaničara, kuvar i konobar.
Kako kaže, za iskustvo u CV-u se uvek masno slaže, samo je bitno da se zna kako se posao radi. Samo treba naći nekoga ko ima firmu da se tim poslom bavi zbog pečatiranja, a preporuku otkucati kod kuće na engleskom.
– Niko neće zvati Radovana iz Ratkova da pita da li je kod njega radio Vladimir P., brdo ljudi tako ode – priča sagovornik.
Zemlje koje je posetio
Mladi ljude žele da žive malo bolje, mada se na kraju svi vrate u zemlju, ta neka nostalgija za Srbijom uvek postoji.
– Odlično je kod ovog posla je što se posećuje svaka luka, pa ima i šta da se vidi. Gosti su napolju, pa na brodu nije potrebno toliko osoblja. Stigne se uz posao i zabaviti i uživati – priča Vladimir i dodaje:
– Sve je jako polarizovano. U Južnoj Americi ili žive odlično ili su puka sirotinja, srednjeg sloja gotovo i da nema. Brazil mi se nije dopao, sve je kao kao našminkana beda. Ni u jednom trenutku se nisam osećao prijatno i dobrodošlo. Možda je vreme doprinelo tome, jer je svih 20 dana bilo oblačno, hladno i kišovito. S druge strane, Meksiko mi je bio super, razmišljao sam da se preselim tamo. Sve je vedro, veselo, narod je fantastičan, klopa je fenomenalna, piva su im odlična, plaže su super, a žene prelepe.
Panama mu je isto ostala u lepom sećanju.
– Od kada su povratili prava na kanal, ojačali su. Imaju bolji životni standard od jedne Italije, Proveo sam nekoliko dana u Panama sitiju u luksuznom hotelu, čekajući let kući. Za to vreme sam se odlično proveo, kupio sam fotoaparat i posle jutarnjeg brčkanja u bazenu, obišao grad. Gradsko šetalište je prelepo, uz more, nekih 6-7 kilometara.
– Subsaharska Afrika je čudo, to ne može da se rečima opiše. Neverovatan je doživljaj, a narod ne haje previše ako si beo, kao što bi kod nas za Afroamerikanca u nekom manjem mestu. Hoće da pomognu. Kolega Belorus i ja smo iznajmili dvojicu lokalaca u Dar Es Salamu u Tanzaniji da nas provedu kroz grad i bilo je fenomenalno.
Slobodno vreme
– Postoje teretane za posadu i za putnike. Mi smo imali dve za posadu, jedna sa mašinama i tegovima, a druga više za neka istezanja, jogu i slićne stvari – kaže naš sagovornik.
Slobodnog vremena skoro, pa i da nema.
– Dnevni deo se potroši na obilazak luke ili na spavanje, ali zato noćni deo… samo “crew bar, every night all night” (posada bara, svake noći, cele noći). Najbolje mesto na brodu, masa posade, ogroman bar, bilijar stolovi, stoni fudbal, Soni i Xbox konzole, internet cafe, ma sve što ti treba – ispričao je Vladimir svoje iskustvo.
Piše: N.S.
BONUS VIDEO
,,crew bar" значи ,,бар за посаду".