Pandemija koronavirusa, koja je počela te zlokobne 2020. godine, poremetila je ceo svet. Planeta se još uvek oporavlja od pretrpljenih posledica, što od mera “lokdauna”, što od samog virusa. Ipak, korona je prikrila jedan, može se reći, davno zaboravljeni problem, kako u svetu, tako i u Srbiji.
U pitanju je najgora bolest zavisnosti – kockanje. Broj patoloških kockara u Srbiji uvećan je čak tri puta u odnosu na pre dve godine, pre izbijanja pandemije koronavirusa, pokazuju nanovija istraživanja Instituta “Batut”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Tako je broj ljudi zavisnih od kockanja skočio sa 33.000 na čak 97.000, a ono što više zabrinjava jeste da se tek očekuje porast broja zavisnika usled epidemije korone. Pandemija je takođe otežala pronalaženje pomoći ljudima u odvikavanju tog bolesnog stanja uma, najgora zavisnost.
Same kockarnice i njihovi vlasnici su nemogućnost fizičkog dolaska u njihove lokale, usled mera “lokdauna” za sprečavanje širenja koroanvirusa, iskoristili na, za njih, najbolji način – ponudili su online platforme za ljude žedne da napoje svoju dušu svetlima i bojama virutelnog sveta kockanja gde u jednom danu mogu izgubiti sav svoj imetak. Brojna svetska istraživanja pokazuju da je biznis kockarnica zapravo u pandemiji i procvetao, kao i da je pandemija poslužila za promociju ovog sve popularnijeg formata online kockanja.
Postavili smo važna pitanja stručnjaku o problemima kockanja i zavisnosti Dejanu Stankoviću iz organizacije “Herc”. Stanković za Objektiv.rs otkriva sve o negativnom uticaju pandemije na ljude u Srbiji zavisne od kockanja.
Kako je pandemija koronavirusa uticala na kockanje i rad kockarnica u Srbiji? Da li je zabeležen trend opadanja zavisnosti ili povećavanja?
– Pandemija koronavirusa je pogodovala razvoju patologije i pojačanom kockanju, zbog toga što je jedna grupa ljudi prešla na online kockanje i samim tim ubrzala, pojačala intenzitet kockanja i količinu izgubljenog novca, a druga grupa koja je apstinirala dok su kockarnice bile zatvorene je po otvaranju istih nadoknadila sve to i takođe sa većim stepenom zavisnosti ušla u ponovno i dalje kockanje. Dakle, zavisnost je u porastu.
Da li online kockanje ima drugačiji uticaj od onog “tradicionalnog” odlaska u objekte?
– Online kockanje je neuporedivo teži oblik zavisnosti i to iz više razloga. Glavni razlog je što vi putem mobilnog telefona nosite kockarnicu sa sobom i ona vam je u svakom trenutku dostupna, ležete i budite se sa njom, idete da se tuširate sa njom, idete na posao sa njom i neprekidno je sa vama. Drugi razlog je što je kockanje online putem neuopredivo brže i stvara veći stepen zavisnosti.
Da li su Vam se za vreme pandemije obraćali ljudi za pomoć, da li su zatvaranje objekata videli kao pokušaj da se otrgnu od kandži kockarnica i kazina?
– Pozivi ka nama za vreme pandemije su isti kao i pre nje, ona nije podigla svest na viši nivo kada se radi o problemu sa kockanjem i o potencialnom rešavanju istog.
Da li možete opisati najteži slučaj koji Vam je prijavljen poslednjih godinu dana?
– Svaki slučaj je sam po sebi težak i zaista je teško izdvojiti najteži. Nama lično najteže pada kada je uz finansijsko i psihičko nasilje, prisutno i fizičko. Na primer gde sin zbog para koje ne može da dobije od majke diže ruku na nju, poteže nož na oca, gde dolazi do žestokih tuča u porodici i gde dolazi do ozbiljnog pokušaja suicida od strane zavisnika ili nekoga iz porodice. To se svakodnevno dešava u gotovo svim mestima u Srbiji.
Koje su prve reči koje kažete nekome ko Vam se obrati za pomoć?
– Osim toga što nas zanima u kakvom se stanju nalazi zavisnik koji se obrati za pomoć, prvo što želimo da znamo je da li ima podršku porodice za izlazak iz problema i da li ima osećaj krivice zbog toga što je radio. To su najvažniji parametri.
Kako komentarišete povećavanje broja kockarnica u Srbiji, kao i njihov vid maskiranja u “kafe kockarnice”?
– Kockarska industrija se razvija munjevitom brzinom i ponuda od strane priređivača igara na sreću će svakodnevno biti sve bogatija, ne bi li što duže zadržali kockare u svojim objektima kako bi im stvorili veći stepen zavisnosti.
Kako se stvarno izlečiti od ove zavisnosti?
– Problem rešava edukacija mladih o ovoj zavisnosti i da se podiže svest kod roditelja ili staratelja dece. I kod roditelja primećujemo labilnost, jednom prilikom me je zvala žena i rekla kako joj “dete” ima problem, ja sam pitao koliko ima godina, odgovorila je 42 godine! To nije dete, to je odrastao čovek, tu je taj roditelj napravio i veću grešku od same zavisnosti i taj čovek ponesen takvim pristupom ne vidi svoj problem.
– Najbitnija je prevencija problema u tim godinama kada su mladi, srednja škola, tu se može i preseći u korenu, u kasnijim godinama je to jako teže. Neke od najčešćih greški roditelja ili staratelja su kada odluče da se suprotstave deci. Imam primer, kada majka nije htela da da sinu pare, sakrila ih je, a on ju je prebio i našao pare pa se odmah uputio u kockarnicu. Suprotstavljanje je pogrešan metod.
Ukoliko ste i Vi u središtu ovog problema i kockanje Vam predstavlja problem u životu, ne libite se da zatražite problem stručnjaka koji će Vam pomoći.
PIŠE: I.Đ.
BONUS VIDEO
Komentari (0)