Kada mu se pokojna sestra javila u snu rekavši mu da mora da učini neko humano delo kojim će nekoga usrećiti, nekadašnji profesionalni bokser Ratko Drašković (52) iz Nikšića nije se dvoumio ni sekunde – otišao je u bolnicu i pitao doktore kome je bubreg najpotrebniji jer želi da ga donira.
Ovaj velikodušni sportista, koji je u svom rodnom gradu odranije poznat kao veliki humanista, nije „pričao prazne priče” jer je u utorak popodne održao obećanje i donirao bubreg svojoj sugrađanki Radmili Raičević (41).
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako za Objektiv kaže Ratko, koji se danas vraća iz Azerbejdžana, gde je obavljena transplantacija, Rada je istog dana „prihvatila” bubreg.
‒ Njeno telo je momentalno prihvatilo bubreg iako su doktori rekli da mora da prođe barem dva dana. Ona je po završetku operacije mokrila oko litar i po urina, što je za doktore bilo pravo oduševljenje. Mnogo mi je bilo drago, plakao sam kao malo dete – priča nam Ratko, koji je sugrađanku upoznao tek kada joj je saopšteno da ima potencijalnog donora.
‒ Uopšte me nije zanimalo kakva su njena politička, verska ili neka druga opredeljenja. U tom trenutku je najbitnije bilo da smo kompatibilni i da postoji velika šansa da joj produžimo život. Da njoj nije odgovarao bubreg, ja bih nastavio potragu po Podgorici i dalje.
Ratko ističe da nije samo on učinio humano delo, nego i njegov prijatelj Goran Đurović iz Bara, koji je dodao 44.000 evra kako bi se obavila operacija.
‒ Radmili je nedostajalo novca za transplantaciju, a kada je Goran čuo da ću ja dati bubreg, odmah me je pozvao i rekao: „U redu, ja nemam hrabrosti da dam bubreg, ali imam da dam pare. Ti daj bubreg, ja ću pare i sve je završeno.”
PODRŠKA PORODICE
Kao i u ringu, Ratko je imao bezgraničnu podršku svoje porodice i u ovoj velikoj životnoj odluci.
‒ Shvatam da transplantacija bubrega nije mala stvar. Ali mnogo ljudi živi sa jednim bubregom a da to i ne znaju. Ja sam zdrav čovek, sportista, otkad znam za sebe živim zdravo. Zašto nekome ne bih produžio život ako već mogu? Kada mi je doktor spomenuo Radu, koja već tri godine ide na dijalizu, bez razmišljanja sam rekao: „Da, njoj ću dati bubreg. Njoj je potreban, ja mogu da živim sa jednim.” Tako je i bilo. Ratkovi sinovi i ćerka su ponosni što je njihov otac još jednom pokazao koliko mu je veliko srce, jer ovo nije prvi put da je human i pažljiv.
‒ O takvim stvarima se ne priča. Kada je potrebna pomoć, bitno je odmah delovati. Bolesni ljudi ne mogu da čekaju. Organizovao sam humanitarne turnire, boksovao sam dosta mečeva za bolesnu dečicu i sav prihod smo sin i ja dali u humanitarne svrhe. Skupili smo 11.000 evra za devojčicu Sofiju, koja je išla u Tursku na operaciju. Srećan sam i ispunjen što sam tim ljudima pomogao – skromno kaže bokser. Ratko kaže da je veoma iznenađen što o njegovom delu pričaju sa svih strana.
‒ Mene u Nikšiću zaista svi poznaju, ali da se ovoliko piše, prosto mi je neverovatno. Drago mi je jer ću ovim podstaći svakog da na neki način pomogne drugom u nevolji.
BOKS NA PAUZI
Iako je proveo u bolnici samo četiri dana, Ratko kaže da će u narednom periodu morati mnogo više da se čuva s obzirom na to da sada ima samo jedan bubreg.
‒ Operacija je zaista prošla odlično. Ipak, doktori su mi rekli da moram da se pazim da se ne prehladim i da ne opterećujem telo. Sada se osećam dobro, mada imam male bolove. Jedva čekam da stignem kući i da vidim moju porodicu – ističe ovaj humani Nikšićanin.
Piše: SANJA RADOVANOVIĆ
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 25. DECEMBAR
BONUS VIDEO:
Komentari (0)