U duhu novogodišnjih praznika, odlučili smo da na razgovor pozovemo veliku nadu Crvene zvezde, Strahinju Erakovića.
Popularni “Čupa” je osetio, iako je mlad, šta sve nosi današnji fudbal i koliko može biti surov, a on nam je kroz priču utvrdio koliko mu je to pomoglo da dođe do ovoga, gde se sad nalazi.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Prošli smo kroz dosta zanimljivih temi, bilo je i srećnih i tužnih, ali u Strahinjinom govoru se vidi da je svestan sebe i da ne da sebi da poleti, već želi da nastavi još jače da radi na sebi.
Za početak, dotakli smo se najsvežije teme i utakmice protiv Brage, gde je napravljen istorijski uspeh. Čupina zrela partija je dovodila do ludila napadače portugalskog predstavnika, a on nam je preneo i svoje lične utiske sa tog meča.
– Svaki igrač kaže da ima istu pripremu pred utakmicu, ali sam u glavi imao da je to najveća utakmica i bilo je puno euforije. Verovao sam da ćemo izjednačiti, uprkos primljenog golu. Gledao sam da budem fokusiran, da igram kako umem i znao sam da neću imati prevelikih problema, protiv njihovih napadača – počeo je Eraković za Objektiv.rs.
Dejan Stanković je umeo da menja formaciju u zavisnosti od protivnika i igračkog kadra, koji ima na raspolaganju u datom trenutku. Koja ti je najviše odgovara i gde se najbolje osećaš?
– Svejedno mi je u kojoj formaciji igram, kako Mister (prim.aut. Dejan Stanković) odluči. Bolje sam partije pružao kada igramo sa tri štopera, sigurnije se osećam, a pogotovo kada se pored mene nalazi Aleksandar Dragović, o kojem je suvišno bilo šta pričati.
Boljeg mentora u vidu Aleksandra Dragovića nisi mogao da dobiješ. Kakav uticaj on ima na tebe?
– Sjajan uticaj ima na mene, čovek je za desetku, što bi se reklo, a još je bolji igrač. Dosta mi pomaže na terenu i van njega. Stvarno sjajan momak i znači mi što mogu da igram sa takvim igračem.
Dotakli smo se i prvog Strahinjing derbija u seniorskom fudbalu. Svi se sećamo kako je prošlo, a on nam je preneo kako je prošao kroz tu situaciju.
– Bio sam najsrećniji kada je počela utakmica, a kada se desila ta greška bilo mi je najviše teško. Izašao sam jači iz te utakmice, mislim da sam dobro odigrao bez obzira na grešku, ali na greškama se uči, što bi se reklo. Imao sam veliku podršku saigrača, što mi je dosta značilo.
Povrede su usporile razvoj perspektivnog štopera, ali on nije dao da ga to pokoleba.
– Dva puta sam lomio metatarzalnu kost, na to ne može da se utiče, nikome ne bih poželeo da mu se to dogodi. Verovao sam da ću se vratiti jači, ali kao što sam rekao, na to ne može da se utiče i na meni je bilo jako da radim, kako bih se vratio.
Počele su da kruže priče o milionskim transferima, pa kakav to uticaj ima na tebe, da li ti to stvara određeni pritisak?
– Ne razmišljam o tome, razmišljam o svakoj sledećoj utakmici da odigram kako ume, uostalom to nije na meni, do mene je da nastavim da pružam dobre partije.
Kakav je osećaj raditi sa Dejanom Stankovićem i koja je najveća kritika koju ti je uputio?
– Upoznao sam ga dok je on bio u UEFA, posetio nas je dok sam igrao u mlađim selekcijama reprezentacije. Tada sam ga na kratko video, a najbolje sam ga upoznao sada dok sarađujemo u Zvezdi. Može da se dosta nauči od njega. Vodili su ga svetski treneri i trudi se da prenese to znanje na nas. Najviše me opominje da budem koncentrisan, svi imamo greške, niko nije savršen, a ja upijam i prihvatam svaki njegov savet.
Strahinja je gotovo celu omladinsku školu proveo u svojoj najvećoj ljubavi, Crvenoj zvezdi. Dočarao nam je detalje sa spektakularnog večitog derbija u omladinskoj selekciji, kada su uspeli da preokrenu rezultat, uprkos zaostatku od tri gola na poluvremenu.
– Došao sam 2010. godine u Crvenu zvezdu, a doveo me je Toma Milićević iz Škole fudbala “Lola” iz Batajnice. To je bio dan za pamćenje, koji ću pamtiti do kraja života. Nestvarna utakmica i nestvaran uspeh koji smo ostvarili. Kada bih rekao da sam bio siguran da ćemo preokrenuti, nije to bilo baš tako, ali kada smo izašli na teren, bio sam optimista i na kraju je sve ispalo kako treba.
Upitali smo ga koliko je ostao u kontaktu sa saigračima iz omladinske škole i kako se osećao zbog odlaska Željka Gavrića iz kluba.
– Sa dosta igrača sam u kontaktu, čujemo se svakodnevno. Nismo svi tu, ali kada su pauze iskoristimo priliku da se vidimo i sjajni smo prijatelji.
– Bilo mi je žao što je otišao, jer smo dobri drugari. Poželeo sam mu sreću i drago mi je zbog njega. Sigurno je mogao više, ali vreme će pokazati sve.
Naredne sezone nećeš više biti bonus igrač. Da li te možda plaši, da ćeš doživeti sudbinu tvog saigrača, Veljka Nikolića?
– Nije na meni da razmišljam o tome, pružaću uvek svoj maksimum, pa šta bude biće.
Dominirali su Strahinja i drugari protiv Partizana u derbijima, tokom omladinske škole. Na kraju, samo se on probio do prvog tima, dok takav slučaj nije bio u redovima crno-belih. Kakav je tvoj komentar na to?
– Uvek sam skoro pobeđivao u derbijima u mlađim selekcijama, možda smo jednom ili dvaput izgubili samo. Verovatno je moglo više igrača iz moje generacije da se probije do prvog tima, ali nekad moraju neke stvari da se poklope, a i nije na meni da pričam o tome.
Kako si se osećao na svom debiju u prvom timu? Da li je postojala određena trema u tvojoj glavi?
– To je neopisiv osećaj, prosto mora da se doživi, uostalom kao i svaka utakmica u Zvezdi. Postojao je određen nivo treme, ali me je sve brzo prošlo kada je sudija odsvirao za početak utakmice.
Pozajmicu u Grafičaru vidi kao fantastičnu odluku, koja mu je mnogo pomogla u tom trenutku, da sazri kao igrač.
– Bili smo po meni najbolja ekipa u ligi, što smo i pokazali na kraju sezone, pošto smo bili prvi na tabeli. Lično za mene, to je bila sjajna odluka i jedno ogromno iskustvo. Mnogo mi je pomoglo da sazrim kao igrač.
Ostaje žal što nije napravljen bolji rezultat na Evropskom prvenstvu za kadete, a Strahinja naglašava da nisu imali ni toliko sreće u žrebu.
– Sa kadetskom reprezentacijom sam se plasirao na Evropsko prvenstvo, imali smo dobru ekipu, ali nismo imali uopšte sreće na žrebu. Dobili smo najtežu grupu, a u njoj su se nalazile Španija, Nemačka i Holandija. Mislim da smo mogli mnogo više, ali manjak sreće na žrebu nam to nije dopustio, ali mislim da nismo pokazali sve što smo mogli. Malo je na to uticala povreda Ivana Ilića u prvom kolu, ali ne mogu da garantujem da bi bilo drugačije, da je on bio tu, ostaje na tome šta bi bilo, kad bi bilo.
Ogromnu čast je doživeo kada je sa kapitenskom trakom na ruci predvodio svoju ekipu na meču protiv Ludogoreca.
– Nisam očekivao da ću biti kapiten protiv Ludogoreca. Kada sam saznao, to mi je bio podsticaj više. Verovatno i dalje nisam svestan koliko je to velika stvar i veliki uspeh biti kapiten Zvezde na tako velikoj utakmici. Verovao sam u pobedu, kao što to radim na bilo kojoj drugoj utakmici, što se podrazumeva kada si Zvezdin igrač.
Prokomentarisao je i dešavanja sa “Marakane”, posle pobede protiv Ludogoreca i gola Mitjilanda u poslednjem minutu protiv Brage.
– Bilo bi mi više drago da smo to završili i prošli pre odlaska u Portugal, ali je ovako ispalo mnogo slađe.
Mlada reprezentacija nije dobro počela kvalifikacije. Da li misliš da zaslužujete bolji plasman, od trenutnog?
– Mislim da nismo zaslužili da budemo na toj poziciji, na kojoj smo trenutno. Imamo odličnu ekipu, vlada dobra atmosfera, ali nekada te u fudbalu ne pogleda sreća i zbog toga smo trenutno na toj poziciji. Uvek posle utakmice shvatiš, da li si u nekim situacijama mogao nešto bolje da uradiš, ali u tom trenutku se nismo snašli najbolje. Mislim da možemo da se nosimo sa njima, ali nažalost to nismo uspeli da pokažemo.
Umeli su da ga stavljaju i na bekovsku poziciju, ali kaže da mu to ne predstavlja problem, jer uvek gleda da da svoj maksimum, gde god igrao.
– Najkomfornije se osećam na poziciji štopera, što je uostalom i moja prirodna pozicija, ali gde god da trener odluči da me stavi, moje je da na to odgovorim na najbolji mogući način.
Iako su odmah počeli da kruže komentari da Zvezda ima novog Nemanju Vidića, Strahinja stoji sa obe noge mirno na zemlji i ne dozvoljava da ga to ponese.
– Ljudi ovde kad odigraš par dobrih utakmica, odmah ti daju takav nadimak, a kada odigraš loše onda nisi dovoljno dobar, i to tako ide u krug. To je sve normalno, a na meni je da nastavim da još mnogo radim na sebi, da bih uspeo da dostignem takav nivo, kao što je Nemanja Vidić.
Za kraj ove priče, Strahinja nam je otkrio svoje planove u budućnosti.
– Vidim sebe u Zvezdi, pokušaću što bolje da odigram ovu sezonu, da osvojimo titulu i da se što bolje pokažemo u osmini finala Lige Evrope.
Piše: Luka Kalajdžić
Objektiv intervju: Bili smo tim do odlaska na Mundijal, a onda je sve puklo!
Komentari (0)