Saga o Severnom toku 2, gasovodu između Rusije i Nemačke koji se proteže duž dna Baltičkog mora, zaglavljena je toliko dugo da se uporedila sa koferom na aerodromu bez ručke – nemoguće ga je napustiti, i nemoguće ga je preneti. Većina originalnih likova – Žan-Klod Junker, Angela Merkel, Mateo Renci, Dejvid Kameron, Petro Porošenko – napustila je političku pozornicu.
Samo jedan političar je preživeo celu priču: Vladimir Putin, ruski predsednik, piše “Gardijan”.
Prvi put najavljen 2015. godine, gasovod vredan 11 milijardi dolara (8,3 milijarde funti) u vlasništvu ruskog energetskog giganta Gazproma izgrađen je za transport gasa iz zapadnog Sibira, udvostručavajući postojeći kapacitet gasovoda Severni tok 1 i održavajući toplinu 26 miliona nemačkih domova pristupačna cena.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ali jedina stvar koju ovaj gasovod nije, kako je jadno tvrdila bivša nemačka kancelarka Merkel, jeste čisto komercijalni projekat, navodi list.
– To ima ogromnu geostratešku posledicu, sa svakim inčom cevi vodenu političku i pravnu bitku. Zaista, nekoliko inženjerskih projekata je pokrenulo toliko pitanja: restauracija post-sovjetskog carstva, klimatska kriza, američko maltretiranje Evrope, nemački emocionalni zagrljaj Rusije, zakonska ovlašćenja Evropske komisije, korporativno lobiranje, predviđanje energije i Gaspromov monopolistički model. Njegovi najžešći kritičari opisali su ga kao modernu izdaju na skali pakta Molotov-Ribentrop iz 1939. godine – navodi “Gardijan”.
Predajući Putinu takav potencijalni uticaj na evropsku energetsku bezbednost, tvrdi se, gasovod od 1.200 km ostavlja Slobodnu Evropu na milost i nemilost. Ako Putin želi novu Jaltu, novo granično rešenje sa Evropom, onda su gas i zavisnost Evrope od ruskih rezervi postali sredstvo da se to postigne, navodi ovaj list.
– Kritičari Severnog toka 2 kažu da se ne radi toliko o stvaranju dodatnih kapaciteta, koliko o zamenjivanju glavnog postojećeg puta za ruski gas ka Evropi, koji prolazi kroz Ukrajinu. Drugi kažu da je ovo hiperbola, a Rusija bi otkrila da Evropa ima mnogo alternativnih izvora ako koristi gas kao geopolitičko oružje.
Izgradnja gasovoda je završena u septembru nakon mnogih odlaganja i pravnih prepreka. Ali upravni odbor Gasproma sada čeka konačnu zakonsku dozvolu nemačkih regulatora da počne da šalje gas niz gasovod zahvalnim nemačkim potrošačima. Ta dozvola je postala predmet ranih sukoba unutar nove nemačke koalicije, dodatno pojačanih Putinovim pretnjama suverenitetu Ukrajine – navodi se i dodaje:
– Takav je promenljiv odnos snaga, samo je zamislivo, iako malo verovatno, da će u poslednjem trenutku projekat biti blokiran zauvek, ostavljajući Gasprom i njegovih pet evropskih koinvestitora blistavog belog slona na dnu Baltičkog mora, dete druge epohe, zamerka Putinovom imperijalnom prekoračenju. Ako je tako, biće to velika pobeda ukrajinske nezavisnosti. Od kada je predložen cevovod, samo godinu dana nakon Putinove invazije na Ukrajinu, Kijev je žestoko lobirao protiv te ideje. Ukrajina strahuje da će je, zaobilazeći sopstvenu gasnu rutu koja curi iz Rusije u Evropu, novi gasovod – deo šire ruske strategije za prekid veza sa postsovjetskim republikama – lišiti preko potrebnih tranzitnih taksi, ekvivalentnih 4 odsto njenih BDP – piše Gardijan.
Dalje u tekstu se navodi da je Kijev takođe tvrdio da će gasovod povećati rusku kontrolu i udeo na evropskom tržištu gasa i stoga “dati Putinu šansu da stavi svoju čizmu na dušnik Evrope”.
– Gasovod ima godišnji kapacitet od 55 milijardi kubnih metara – više od polovine od 95 milijardi kubnih metara gasa koje su Nemci potrošili do 2019. Ukrajina je našla spremne saveznike za svoj cilj u Poljskoj, baltičkim državama, sa zakašnjenjem Italiji, Velikoj Britaniji i, što je kritično, Evropska komisija. Svi su ukazivali na zastoje u ruskom gasu iz 2006. i januara 2009. i na nedavne Putinove pretnje Moldaviji, kako bi tvrdili da Rusija neće pokazati nikakvo sažaljenje oko zatvaranja gasnih slavina kako bi obezbedila geostratešku prednost – navodi list.
Dodaje se i da je lobiranje Kijeva dovelo u decembru 2019. do uvođenja američkih sankcija u skladu sa Zakonom o zaštiti energije Evrope (PEESA).
– To je značilo da je izgradnja gasovoda obustavljena na godinu i po, pošto je izvođač radova u švajcarskom vlasništvu koji je postavljao gasovod odustao. Tolika je bila zabrinutost nemačke vlade da je u privatnom pismu od 7. avgusta 2020. Olaf Šolc, tadašnji ministar finansija, a sada nemački kancelar, predložio tadašnjem ministru finansija SAD Stivenu Mnučinu da Nemačka finansira izgradnju dva terminala za tečni prirodni gas u Nemačka sa čak milijardu evra (856 miliona funti) u zamenu da SAD okončaju svoje ometanje Severnog toka.
SAD su dugo lobirale za veći izvoz LNG-a u Nemačku. Stivena Mnučina, da će Nemačka finansirati izgradnju dva terminala za tečni prirodni gas u Nemačkoj sa čak milijardu evra (856 miliona funti) u zamenu da SAD ukinu svoje ometanje Severnog toka. SAD su dugo lobirale za veći izvoz LNG-a u Nemačku. Stivena Mnučina, da će Nemačka finansirati izgradnju dva terminala za tečni prirodni gas u Nemačkoj sa čak milijardu evra (856 miliona funti) u zamenu da SAD ukinu svoje ometanje Severnog toka. SAD su dugo lobirale za veći izvoz LNG-a u Nemačku – piše list.
Donald Tramp je odbio nemačku ponudu, rekavši Merkelovoj da mora da prestane da hrani zver. Na samitu NATO-a 2018. požalio se: Nemačka će imati skoro 70 odsto svoje zemlje pod kontrolom Rusije sa prirodnim gasom. Reci mi, da li je to prikladno? Trebalo bi da se čuvamo Rusije i Nemačka izlazi i plaća milijarde i milijarde dolara godišnje Rusiji. U početku je pristup Bajdenove administracije bio kontinuitet, kopirajući čvrstu liniju koju je usvojio Tramp i pozivajući Evropu da ne bude ranjiva na ruske energetske ucene. Ali do maja, linija je omekšala. Nemačka diplomatija je bila na delu.
Entoni Blinken, američki državni sekretar, odustao je 19. maja od sankcija izvršnom direktoru Severnog toka, Matijasu Varnigu, predsedniku Severnog toka 2 i bliskom Putinovom prijatelju, objašnjavajući da želi da da vremena da diplomatija proradi. Do 7. juna Blinken je rekao da je naftovod svršen čin, a 21. jula, nedelju dana nakon sastanka sa Merkelovom u Beloj kući, Bajden je u potpunosti ukinuo sankcije kao oproštajni poklon za nju. Žaleći se da je dobio nož u leđa – što nije prvi američki saveznik koji je ovo rekao o Bajdenu – ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Ukrajina isključena iz procesa donošenja odluka, što je nešto što SAD osporava.
Gardijan piše i da, prema sporazumu koji je Merkelova postigla sa Bajdenom, Nemačka je obećala da će se zalagati za produženje rusko-ukrajinskog sporazuma o tranzitu gasa na 10 godina, kao i da će doprineti sa 175 miliona dolara novom zelenom fondu za Ukrajinu kako bi poboljšala svoju energetsku nezavisnost pomoću obnovljivih izvora energije.
– Ako Rusija pokuša da iskoristi energiju kao oružje ili izvrši dalje agresivne akcije protiv Ukrajine – takođe se navodi.
– Nemačka će preduzeti mere na nacionalnom nivou i pritisnuti efikasne mere na evropskom nivou, uključujući sankcije, kako bi ograničila ruski izvoz mogućnosti za Evropu u energetskom sektoru, uključujući gas. Merkelova je rekla da se ova uveravanja ne odnose samo na njenu administraciju, već i na administraciju njenog naslednika. Amos Hohštajn, Bajdenov viši savetnik za globalnu energetsku bezbednost, kasnije je opravdao Bajdenov pragmatizam, rekavši:
– Ideja da se postigne zajednička izjava sa Nemačkom bila je priznavanje realnosti završetka samog gasovoda, shvatajući da agresivna akcija Sjedinjenih Država verovatno ne bi promenila ishod, a možda bi ga samo odložila. Dakle, posmatrajući realnost, razumevajući je i kreirajući nešto sa aranžmanom sa Nemačkom što bi nam omogućilo da nastavimo da branimo značajne interese koje Evropa ima, koje imaju Sjedinjene Države, da branimo bezbednost Ukrajine dok se bavimo i ublažavamo loše efekte i pretnje koje bi Severni tok 2 mogao da predstavlja.
Ova presuda je više puta dovedena u pitanje, uključujući i u UK.
– Bajden je ovog proleća odlučio da da svoj nevoljni blagoslov naftovodu, upravo u vreme kada je Putin prvi put počeo da gomila trupe na granici Ukrajine. On je takođe dao zeleno svetlo u trenutku kada je nemačka partija Zelenih, koja se odlučno protivila gasovodu i odlučna da Nemačku povede u novom spoljnopolitičkom pravcu, uspela u anketama da postane najveća stranka uoči septembarskih izbora. Bilo je čudno vreme za Vašington da pošalje defetistički signal Analeni Berbok, liderki Zelene, i ona nije ustezala da kritikuje Bajdenovu odluku kao odluku koja će podeliti Evropu. Bajden je takođe učinio malo da odbije ljute republikanske senatore koji podržavaju sankcije Gaspromu kao nužnost nacionalne bezbednosti – piše ovaj list.
Senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa koji je autor zakona kojim se nalažu sankcije SAD za projekat gasovoda, odbacio je Bajdenovu logiku:
– Bilo je završeno 95 odsto u decembru 2019. kada smo doneli sankcije i zaustavili smo to. A 95 odsto kompletan cevovod je 0 odsto završen. I videli smo, godinu dana, ostao je komad metala na dnu okeana sve dok Bajden nije izabran.
Kao odmazdu, Kruz je poslao pisma nemačkim firmama koje rade na projektu preteći sankcijama koje će uništiti njihove kompanije. Takođe je zabranio sve Bajdenove nominacije za visoke položaje u Stejt departmentu, ometajući američku diplomatiju. Ovaj potez doveo je više od 30 kandidata u neizvesnost, ostavljajući mnoge zemlje bez potvrđenih američkih ambasadora. Zastoj je okončan tek kada je Kruzu obećano glasanje u Senatu o ponovnom uvođenju sankcija do sredine januara. Kruzu će biti potrebno 60 glasova za. Bajdenova računica je bila razumljiva. Želeo je da popravi ograde sa Nemačkom i da traži njenu podršku nad Kinom. U tom procesu znao je da će uznemiriti Ukrajinu, ali, kao što je pokazao sa Aukusom – Indo-pacifičkim bezbednosnim paktom koji je isključio Francuze – Bajdenov tim za nacionalnu bezbednost je prilično spreman da odvrati saveznike u interesu fokusiranja na velikog strateškog konkurenta, Kine, navodi list.
Nemački Zeleni su takođe bili duboko razočarani što je Stejt department progutao argument nemačkog diplomate da je gasovod nezaustavljiv. Da, Gazprom je bio skoro na dodirnoj udaljenosti od završne trake, ali su još uvek postojale značajne regulatorne prepreke unutar Nemačke i EU. Ali od tada, pažljivo konstruisanu ravnotežu Merkelove poremetila su tri događaja: skokovita cena gasa u Evropi, podstaknuta rastućom tražnjom u Aziji; ponovno okupljanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom; i dolazak Zelenih u koalicionu vladu, navodi Gardijan.
– “Severni tok 2” je ponovo u kvaru. Šolc, sada nemački kancelar, ostaje pristalica projekta, ali on, Bajden i lideri G7, u potrazi za načinima da odvrate Putina, ujedinili su se u izjavi da će svaka invazija na Ukrajinu dovesti do njene suspenzije, ne otkazivanje. To nije kontroverzno. Pravo pitanje je da li Zeleni, ironično povezani sa američkim republikancima, mogu u potpunosti da ubiju projekat. Da bi se to uradilo, biće potrebno dramatično osporavanje načina na koji Nemačka gleda na Rusiju. U svojoj knjizi Nemački problem Rusije, Džon Lof, saradnik Chatham House-a, proučavao je kako je emocionalna povezanost Nemačke sa ruskim društvom i kulturom doprinela spremnosti Nemačke da pogrešno shvati pravac u kom se Rusija kreće. Govoreći nedavno u Chatham House-u, on je tvrdio da je „u igri čudna kombinacija emocija – istorijski strah od Rusije, osećaj krivice za zločine nacista, zahvalnost Moskvi što je dozvolila da se ujedinjenje Nemačke desi kada se to dogodi i sa takvim brzina i velika mera sentimentalnosti zasnovane na naklonosti prema ruskoj kulturi – navodi Gardijan i dodaje:
– Zatim je postojala ekonomska logika – istorijski je Nemačka imala tehnologiju, a Rusija resurse, i to stvara neku vrstu prirodne komplementarnosti između dve zemlje. Konačno, postoji široko rasprostranjena percepcija da je Ostpolitik [normalizacija odnosa između Savezne Republike Nemačke i istočne Evrope] iz kasnih 1960-ih i 70-ih dovela do kraja hladnog rata. Opuštanjem tenzija, izgradnjom kontakata, trgovinom više, nekako će na kraju Rusija biti racionalan akter”. Postoji skoro religiozno uverenje da će, pošto su Rusiji potrebna tržišta, a Nemačkoj ruski gas, međusobna zavisnost obezbediti stabilnost.
Lof tvrdi da je Nemačkoj veoma teško da prihvati da se Rusija stalno kreće u autoritarnom pravcu. Da biste to uradili, morali biste da promenite politiku i prepoznate da imate posla sa mnogo težim partnerom. Zaista, instinkt Merkelove, prema njenom dugogodišnjem glavnom spoljnopolitičkom savetniku Kristofu Hojzgenu u Der Spiegel-u, uvek je bio da ima na umu šta je tolerantno za Rusiju. Iz tog razloga ona se protivila akcionom planu NATO-a za Ukrajinu, obezbeđivanju ofanzivnog oružja i nastavila da tvrdi da Severni tok ne ugrožava energetsku bezbednost Evrope.
Taj način razmišljanja, prema Ralfu Fuksu, direktoru Nemačkog centra za liberalnu modernu i bliskom Zelenima, približava se da Rusiji daje pravo veta. Iz tog razloga ona se protivila akcionom planu NATO-a za Ukrajinu, obezbeđivanju ofanzivnog oružja i nastavila da tvrdi da Severni tok ne ugrožava energetsku bezbednost Evrope. Taj način razmišljanja, prema Ralfu Fuksu, direktoru Nemačkog centra za liberalnu modernu i bliskom Zelenima, približava se da Rusiji daje pravo veta. Iz tog razloga ona se protivila akcionom planu NATO-a za Ukrajinu, obezbeđivanju ofanzivnog oružja i nastavila da tvrdi da Severni tok ne ugrožava energetsku bezbednost Evrope. Taj način razmišljanja, prema Ralfu Fuksu, direktoru Nemačkog centra za liberalnu modernu i bliskom Zelenima, približava se da Rusiji daje pravo veta.
– Ako želimo da se izvučemo iz nuklearne energije i energije uglja, potreban nam je gas barem u prelaznom periodu – rekla je ona.
Dakle, da bi pobedila Baerbock, ne samo da mora da se suoči sa svojim koalicionim partnerima, već i da pobedi u raspravi sa nemačkom javnošću, od kojih se mnogi slažu sa Schesvigom i skeptični su da zemlja može sebi priuštiti da se odvikne od nuklearne energije, uglja i gasa. isto vreme. Ali Bearbeck ima uticajne saveznike među prognostičarima energije. Dirk Mesner, šef nemačke agencije za životnu sredinu UBA, u avgustu je rekao da bi NS2 uskoro mogao biti zastareo iz razloga klimatske politike.
Gardijan navodi da bi “Severni tok 2” mogao brzo da postane nešto poput dinosaurusa među energetskim projektima, jer želimo da imamo [neto] nultu emisiju do 2045. godine. Najvažniji potencijalni saveznik Berboka je Evropska komisija i zakon. Godinama su komisija i Gasprom bili u zavadi. Ruska kompanija je pokušala da izbegne regulatornu mrežu EU tvrdeći da se energetska direktiva iz 2019. ne primenjuje na gasovod. Gasprom je propao, a sada će nemačkom regulatoru zajedno sa EU trebati šest meseci da odluči da li gasovod ispunjava zakone EU.
Druge kompanije su dobile dozvolu da iznesu svoj slučaj nemačkom regulatoru, uključujući ukrajinskog operatera gasne mreže GTSOU i poljskog PGNiG. Oglas Čitav niz regulatornih zahteva EU o pristupu trećih strana, razdvajanju vlasništva i transparentnosti tarifa dolazi u igru. Razdvajanje zahteva da se vlasnici gasovoda razlikuju od dobavljača gasa koji teče u cevima, čemu se Gasprom protivi.
– Jasno je da se evropski energetski zakon takođe primenjuje na ovaj projekat, jasno je precizirano razdvajanje trgovine i transporta – rekao je Sven Giegold, Novi uticajni nemački državni sekretar za ekonomska pitanja u ministarstvu za klimatske promene.
U zemlji u kojoj je vladavina prava važna, Habek takođe vidi način da ubije projekat:
– Cilj zakona je da spreče monopole i zavisnosti. Mreža i rad moraju biti odvojeni i za ovaj cevovod, a to nije slučaj. Pod poslednjom saveznom vladom je bio veliki politički pritisak da odobri Severni tok 2. Čak i tako, on nije u funkciji. Federalna agencija za mreže će provjeriti dokumente u skladu sa zakonom – kako i treba. U mogućem pokušaju da snažno naoruža regulator, rekao je Šmit, Gasprom nije unovčio obezbeđivanjem dodatnih količina preko beloruske, poljske ili ukrajinske rute. „Oni imaju dovoljno kapaciteta cevovoda koji bi mogli da koriste upravo sada, ali nisu. Nisu prekršili ugovore, ali niti su pratili normalnu tržišnu dinamiku rezervisanjem dodatnih kapaciteta. Čeka se majka svih pravnih bitaka, a u međuvremenu svoju sudbinu čeka kofer bez ručke.
BONUS VIDEO
Komentari (0)