Nemački regulator je objavio da odluka o „Severnom toku 2“ neće biti doneta u prvoj polovini 2022. godine.
Mediji navode da je direktor Federalne mrežne agencije Nemačke Johen Homan izjavio da agencija nije dobila dokumentaciju koja je neophodna za nastavak procesa sertifikacije „Severnog toka 2“ i da će se proces nastaviti kada ona bude dostavljena.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Prema njegovim rečima, posle odluke nemačkog regulatora pitanje će razmotriti Evropska komisija, tako da odluka o „Severnom toku 2“ neće biti doneta u prvoj polovini sledeće godine.
Ovo je samo jedan u nizu događaja koji potvrđuje da se energetska kriza u Evropi zahuktava, te postoji realna strah da će doći do sukoba koji mogu da dovedu do nesagledivih posledica!
Ukoliko se stanje uskoro ne reši i ne dođe do rešenja, pored toga što neće biti struje, ni gasa, svet ce se naći na ivici velikog rata.
Sukob Rusije i Ukrajine
Najveći problem predstavlja sukob sa Ukrajinom, koja u Severnom toku 2 vidi ugrožavanje svojih ekonomskih ali i političkih interesa.
U Kijevu, ali i u Vašingtonu i Varšavi strahuju da bi bez zavisnosti od ukrajinskog dela gasovoda Moskva mogla da poveća politički pritisak.
Krajem prošlog meseca, pojavile su se spekulacije da Rusija razmešta svoje vojne snage i teško naoružanje kako bi bila spremna za brzu, masovnu invaziju Ukrajine, koja bi se mogla izvesti paralelno iz više različitih smerova, otkrivaju ruske vojne karte i obaveštajni podaci koje su Sjedinjene Države podelile sa svojim evropskim saveznicima.
Ranije, u avgustu, nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da bi Rusiji mogle da budu uvedene dodatne sankcije ako bude koristila gasovod Severni tok 2 protiv Ukrajine.
U razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Vladimiru Zelenskom tokom oproštajne posete Kijevu, Merkel je rekla da razume njegovu zabrinutost zbog gasovoda Severni tok 2.
Zelenski se protivi gasovodu i kaže da ugrožava bezbednost Ukrajine, koji će prolaziti ispod Baltičkog mora i udvostručiće izvoz ruskog gasa u Nemačku.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da će Ukrajina, kao i ostale tranzitne zemlje, uskoro morati da traži pravo na tranzitni gas, dok u Ukrajini strahuju da će ruski gasovod Severni tok 2 dati veću kontrolu Moskvi nad snadbevanjem regiona energijom i dodatno pojačati njen uticaj.
Razgovor Putina i Bajdena
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poručio je da će Rusija platiti strašnu cenu ukoliko se odluči da napadne Ukrajinu. Bajden je to Putinu rekao na virtuelnom sastanku koji su održali, a sličnu poruku uputili su i ministri spoljnih poslova G7 nakon sastanka.
– Jasno sam dao do znanja predsedniku Putinu da će, ako krene na Ukrajinu, ekonomske posledice po njegovu ekonomiju biti razorne – rekao je Bajden novinarima.
EU daje “vetar u leđa” Ukrajini
Evropska unija se uključila u proces militarizacije Ukrajine, pa su pregovori o mirnom rešavanju ukrajinske krize zastali.
To je pre nedelju dana na brifingu izjavila i zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
– Nedavno se Evropska unija uključila u proces militarizacije Ukrajine. Savet EU je 2. decembra odlučio da izdvoji 31 milion evra za vojno-tehničku pomoć oružanim snagama Ukrajine – rekla je ona.
– Evropska unija ne doprinosi rešenju u Donbasu, već samo pogoršava situaciju izlažući Rusiju kao stranu u sukobu, rekla je Zaharova i dodala:
– Premda se pretvara da je izvesna ozbiljnost, EU zapravo ne samo da ne promoviše mir u Donbasu, već samo pogoršava situaciju, pokušavajući da Rusiju predstavi kao stranu u sukobu – rekla je ona.
Julija Laputina, ukrajinska ministarka za pitanja veterana, rekla je za Sky news da je njena zemlja spremna da se brani ako “Moskva krene u novi napad”.
– Uzimamo u obzir početak Trećeg svetskog rata – rekla je Laputina.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da su mogući lokalni sukobi, ali ne i rat svetskih razmera:
– Kriza koja je na sceni će uticati na ekonomsko-socijalno kretanje i tenzije na unutrašnjem i spoljnom planu. Mogući su lokalni sukobi, ali globalni sukob velikih sila nije moguć zbog pretnje totalnim uništenjem. Lokalni sukobi mogu da budu izgovori i ventili za unutrašnje probleme velikih i probleme koje izaziva aktuelna energetska kriza – kaže Milivojević za Objektiv.rs.
Sa njim se slaže i profesor geopolitike Srđan Perišić koji kaže da su sukobi na lokalnom nivou vrlo mogući:
– Mi ne možemo danas posmatrati sukobe i konflikte kao što su bili pre 100 godina, da se iz jedne kratke krize prelazi u rat, to sada nije slučaj – kaže Perišić i dodaje:
– Evropa se sada nalazi u najvećoj krizi od Drugog svetskog rata. Mi smo već sada, praktično, već u nekom obliku rata koji teoretičari zovu hibridni, specijalni rat koji se odvija na ekonomskom, kuturnom, energetskom polju, pa cak i u sportu. Sve su to hibridni ratovi koji se vode u našem okruženju, tako da mi smo već u jednom obliku globalnog sukoba. Teško je reći da li će ovaj hibridni preći u rat kao što su bili I i II svetski rat, to bi dovelo do kataklizme, tako da ne verujem da do toga može doći. Lokalni ratovi, manjih oblika, sukoba to može da se desi – kaže naš sagovornik.
Kako kaže, rat izaziva ona svetska sila čija je moć u opadanju, onda one posežu za izazivanjem haosa i konflikata kako bi se vratile scenu.
Podsećamo, u prethodna dva meseca, isporuke ruskog gasa u zemlje Evropske unije smanjene su za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je uvid imala agencija Rojters.
Šef diplomatije Austrije Aleksander Šalenberg zatražio je na ministarskom sastanku u Briselu brzo puštanje u rad Severnog toka 2.
Naglašava da je pogrešno dovoditi u pitanje taj gasovod svaki put kada se vodi diskusija sa Rusijom o Ukrajini.
Nemačka, međutim, za sada ne daje zeleno svetlo.
Komentari (0)