Osveta Ludogorecu za ono leto 2016. je servirana na pravi način – dve pobede bez primljenog gola.
Ipak, sinoćnji trijumf je na kraju nekako posebno čudan. Crvena Zvezda jeste osvojila nova tri boda, ali ni sada nije obezbedila proleće u Ligi Evrope iako je prva na tabeli i ima ogromnih deset bodova iz pet mečeva.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Još od izvlačenja grupa krajem avgusta svima je bilo jasno da je srpski šampion smešten u možda ne najatraktivniju, ali u izuzetno izdjednačenu grupu. Možeš da budeš prvi, ali i poslednji…
Poslednja sigurno neće biti, ali će tog 9. decembra cela grupna faza stati u tih devedeset i kusur minuta, najviše zahvaljujući ishodu iz Danske, gde je Midtjiland na volšeban način u dubokoj nadoknadi zaustavio euforiju na Marakani i zakuvao čorbu do maksimuma.
Te večeri Braga dočekuje Zvezdu, a dužnik Midtjiland ide na noge već prežaljenom Ludogorecu. Neće biti lako, osluškivaće se svaki šum iz Razgrada, međutim, četa Dejana Stankovića mora da krene na pobedu u čuvenom fudbalskom kamenelomu.
Prvo mesto u grupi donosi mnogo toga – jedno kolo u nokaut fazi manje i puniju kovertu od UEFE. U slučaju da završi kao druga, igraće šesnaestinu finala već u februaru, dok u najgoroj soluciji sigurno ide u Ligu konferencija kao trećeplasirana, ali da ne baksuziramo.
Vratimo se na meč sa Ludogorecom i junaka vredne pobede – Mirka Ivanića.
Kako mu samo ime kaže, miran momak sa severa Srbije ume da postane i te kako nemiran i “poludi” onda kada je to najpotrebnije. Pogodak u 57. minutu neodoljivo podseća na onaj Kangin protiv Krasnodara, ili čak na onaj protiv praške Sparte iste godine samo par nedelja ranije.
Morao je da preuzme odgovornost u odsustvu Kataija i uspeo je. Ne bi svako uputio onakav udarac, ne bi ni on sam pre dolaska Dejana Stankovića, ali je za godinu i po dana od totalnog fijaska postao sinonim ove generacije.
Partije protiv Milana se dugo neće zaboraviti, “dabl-dabl” učinci u prvenstvu takođe, ali ni Ivanić nikada neće zaboraviti vreme koje je Stanković odmah po dolasku u Zvezdu posvetio njemu, duboko verujući da može postati to što je danas – X faktor ovog tima.
Razgovori u četiri oka, brojni saveti, iskrene kritike su na kraju urodile plodom, na obostrano zadovoljstvo.
Buđenje iz dubokog sna i letargije se naziralo 29. maja 2020. godine na meču protiv Rada nakon one pauze zbog prvog naleta koronavirusa. Ivanić je tada postigao dva gola i namestio isto toliko. Do kraja već rešenog šampionata je nastavio da jača svoj ego i samopouzdanje, što mu je bilo prekopotrebno da ne bude još jedan izgubljen slučaj.
Naredna sezona bila je samo plod velikog rada, ne samo fizičkog, već i psihološkom, gde je “otklonjen bag”, kako ga je na zimskim pripremama u Turskoj prethodne godine opisao Mitar Mrkela na pitanje o tome kakav je njegov status.
Oslobodio se, dobio Kataija uz sebe, počeo da prikazuje partije iz vremena dok je igrao za BATE i vrlo brzo postao perjanica ekipe. Golovi i asistencije su se ređali kao na traci, ali on je uvek ostajao isti, bio 5. ili 85. minut. Inteligentan, marljiv i čvrsto na zemlji.
Verovatno i Dragan Stojković pomisli na Mirka Ivanića i možda žali što ga nema u reprezentaciji, ali to su sada neke druge stvari. Nema sumnje da bi Ivanić bio skoro sigurni putnik na Mundijal u Katar da se neke stvari nisu događale u ranijim godinama.
Bilo kako bilo, Ivanić nije neko kome će prijati tapšanje po ramenu i hvalospevi, on je od onih koji se “isključe” i budu u svom svetu ne mareći ni za šta osim za loptu i zeleni tepih. Nikada od njega nećete dobiti nikakav skandal ili nešto nefudbalski, Ivanić je posebna sorta ljudi i fudbalera, a takvih nema mnogo.
Piše: Nikola Husein
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)