Evropski fiskalni odbor (EFB), nezavisno savetodavno telo Evropske unije za nadzor budžetskih pravila, kritikovao je odluku Evropske komisije da ublaži fiskalne propise i omogući državama članicama da deo sredstava predviđenih za odbranu preusmere na mere za ublažavanje posledica energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku.
Komisija je prošle godine dozvolila članicama EU da aktiviraju nacionalnu zaštitnu klauzulu i tokom četiri godine povećaju izdvajanja za odbranu za dodatnih 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje, bez kršenja pravila koje ograničava budžetski deficit na tri odsto BDP-a.
Pod pritiskom Italije, Brisel je u međuvremenu odobrio da se do 0,3 odsto BDP-a iz tog paketa može usmeriti na energetsku tranziciju, prenosi Reuters.
Predsednik Evropskog fiskalnog odbora Piter Hazekamp upozorio je da energetska kriza zahteva dugoročne strukturne promene u privredi, a ne dodatne fiskalne podsticaje koji, kako je naveo, mogu da naruše kredibilitet budžetske politike i povećaju troškove zaduživanja.
– Energetski šok zahteva strukturnu transformaciju privrede, a ne ekonomski stimulans koji slabi fiskalni kredibilitet i vodi ka rastu troškova zaduživanja – ocenio je Hazekamp.
U EFB-u ističu da pomoć domaćinstvima i privredi treba da bude privremena, precizno usmerena i finansijski nadoknađena, te da ne sme da dovede do opšteg popuštanja budžetske discipline.
Odbor podseća da većina članica Evropske unije još nije u potpunosti ukinula mere podrške uvedene tokom pandemije i prethodne energetske krize, dok su javni dugovi i budžetski deficiti danas znatno viši nego pre pet godina.
Prema oceni EFB-a, popuštanje političkim pritiscima šalje pogrešnu poruku i dodatno učvršćuje, kako navode, „opasnu iluziju“ da fiskalna politika može da funkcioniše bez kompromisa i ograničenja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)