Pevač Saša Matić nedavno je kupio kuću na Konjarniku, tik pored Marinka Rokvića, koga je jako radovala vest da će imati kolegu za komšiju, ali zbog nedovršenih radova u kući Saša se nije uselio, a Marinko je preminuo. Matić žali za nepopijenom kafom u komšiluku i kaže da će se njegovo odsustvo osetiti.
— Kupio sam kuću pored Marinkove i on je jedva čekao da je završim pa da uživamo zajedno. Stalno me je zvao: „Komšo moj, dokle su došli radovi? Kako napreduje kuća? Jedva čekam da pijemo kafu.” Nažalost, nije to dočekao. Biće mi jako čudno kada se uselim a on ne bude tu — rekao je Saša za Objektiv.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Marinkova porodica je odredila datum sahrane, koja će biti u četvrtak, 11. novembra u 14.30 časova, u Crkvi Svetog Apostola Tome na Novom bežanijskom groblju.
— Zbog velikog poštovanja ljudi prema Marinku sahrana neće biti samo u krugu porodice, već ćemo ga ispratiti zajedno uz molbu da se poštuju sve epidemiološke mere — saopštila je porodica Rokvić, uz koju će biti brojne Marinkove kolege.
SPREMAN ZA ŠALU
Pevačica Goca Lazarević prisetila se anegdote sa njihove zajedničke turneje u Australiji.
— Jednog vikenda pevamo u nekom klubu, a sledećeg u drugom. Prišlo mi je dvoje ljudi i srdačno su mi se obratili, ali nisam mogla da se setim ko su jer sam zaboravna, ne pamtim ni imena, ni likove. Pitala sam Marinka: „Kume, ko su ovi ljudi?”, a on se smejao samo i pustio me da se mučim i preznojavam. U jednom momentu mi je rekao: „Kumo, pa prošle subote smo bili u njihovom klubu. Ostaviću te u prvom staračkom domu.” Toliko smo se smejali. Jednom su nas pratila dva brata koja su išla u neku nižu muzičku školu, znali su muške pesme, a onda, kada sam ja došla na red da nastupam, ništa nisu znali, ma ni vola da ubodu. Poludela sam i počela mikrofonom da se udaram u glavu, a Marinko se sakrio iza pozornice i vrištao od smeha. Bio je veliki i iz drugog plana je bio u prvom planu. Nikada se nismo posvađali, samo smo se šalili. Poslednji put smo se videli na jednom snimanju, a poslednji put kada smo se čuli rekao mi je da je dobro. Trudio se da bude veseo, a znala sam da nije baš dobro – rekla je pevačica za Objektiv.
Kompozitor Dragan Aleksandrić je zajedno sa Marinkom svirao svadbe četiri godine na početku njegove karijere, nakon čega su snimili prvu ploču.
— Marinko je čovek koji nikad nikoga nije odbio, svirao je 150 koncerata za Crveni krst, imali smo mnogo donatorskih večeri za crkve i manastire. Bavio se sportom i nije puno pio, tako da me je ovo tako iznenadilo… Ostaje da živi u našim srcima dok smo i mi živi. Uvek se držao dostojanstveno, tako je i otišao. Od septembra meseca mu se stanje pogoršalo, nije mogao da priča. Svaki dan sam se viđao sa njegovim bratom, pa sam dobijao informacije, rekao sam im da ne plaču i ne kukaju, jer ko to radi, huli se na Boga jer je to on tako hteo.
GOSPODSKI PRISTUP ESTRADI
Kompozitor Zoran Starčević sarađivao je sa Marinkom čitavu njegovu karijeru, a prvu ploču i hit „Jelena” snimili su pre 30 godina.
— Od 1992. godine smo na istoj talasnoj dužini. Voleo sam kako on peva i muzički svet je dosta izgubio njegovim odlaskom, meni može da bude žao što nismo još sarađivali. Sa mnogima sam radio, ali sam izuzetno ponosan što je veliki Marinko pevao moje pesme. Pamtiću ga po velikoj dozi gospodskog pristupa estradi koja inače nije takva. Davao je dozu ozbiljnosti i umetnosti da to ne izgleda jeftino, u muzici u kojoj to nije praksa. Sve dok je manje pevača kao što je Marinko, ovakav će trend i biti — rekao je kompozitor, te se prisetio njihovog poslednjeg susreta:
— Poslednji put smo se videli u Kombank dvorani na zajedničkom koncertu povodom dana porodice pre dve, tri godine, ja sam bio sa svojim sinovima, on sa svojim, to je slika koju sam želeo.
Pišu: L. STOJANOVIĆ – A. RAKIĆ
OVAJ I DRUGE ZANIMLJIVE TEKSTOVE ČITAJTE U DANAŠNJEM IZDANJU DNEVNOG LISTA OBJEKTIV
BONUS VIDEO:
Komentari (0)