Ako Severna Makedonija nastavi sa nemarom i neplanskim radovima, a zima bude duga i hladna moguće su restrikcije električne energije, kaže Sanja Božinovska, savetnica za energetiku koja trenutno radi van Makedonije. Ona kaže da država kasni sa rešenjima za energetsku krizu, a problematična je nabavka uglja za REK Bitolj i aktiviranje TE Negotino koja radi na mazut.
Ona je u intervjuu za Faktor rekla da je energetika okosnica jedne zemlje i da uvek treba da postoji jasno definisana dugoročna strategija.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Trenutno stanje u zemlji rezultat je nekoliko faktora, među kojima su najvažniji proizvodni kapaciteti i planiranje proizvodnje električne energije. Opšte je poznato da je REK Bitola najveći energetski kapacitet koji Makedoniju snabdeva električnom energijom proizvedenom iz uglja. Naša vlada je prošle godine odlučila da sprovede zeleni scenario do 2040. godine, što znači korišćenje obnovljivih izvora energije i gašenje REK Bitolj i ukidanje ovih radnih mesta.
Na papiru zvuči odlično, ali evo oktobra, prava zima nije došla, a mi sada raspisujemo tender za nabavku milion tona uglja. Takođe, katastrofalno je upravljanje našim hidropotencijalom u poslednje vreme, kao i objavljene prodaje viškova električne energije od strane ESM-a. Na to utiču i nesprovođenje planiranih održavanja, kao i zanemarivanje rudnika i zaliha uglja.
Nažalost, nekoliko faktora i dug period bezobzirnog upravljanja energetskim sistemom doveli su do ove situacije. Zato je trenutno stanje našeg elektroenergetskog sistema katastrofalno. Razloga koji su doveli do toga je sve više, ali jedan je konstanta koja povezuje sve – postavljanje stranačkog osoblja na vitalne pozicije u svim energetskim kompanijama koje apsolutno ne mogu da se nose sa problemima u radu.
Potom su usvojeni propisi sa kojima su potpuno neodgovorno potrošene akumulacije. Na primer, od 1. januara 2020. godine, što znači skoro dve godine, zbog tada usvojenih akata o funkcionisanju sekundarne i tercijarne regulacije od strane RKE, nepotrebno velika količina vode je potrošena iz rezervoara. S druge strane, u vreme kada su cene električne energije na berzama bile najniže, ELEM je nekoliko leta za redom prodavao električnu energiju iz hidropotencijala.
Nismo videli analizu koliko je bila hidro a koliko termo. Ali danas ulazimo u zimsku sezonu sa najnižim kotama hidroelektrana – 60.000 megavat-sati. Nadalje, loša i neplanska eksploatacija rudnika dovela je do toga da na deponiji REK Bitolj ima minimalne rezerve uglja od samo 10.000 tona za rad jednog bloka tokom nekoliko dana. Tako mi kao država ulazimo u predstojeću zimsku sezonu potpuno nepripremljeni, što se nikada ranije nije desilo.
Što se tiče električne energije za domaćinstva, ona održava socijalni mir. ESM prodaje električnu energiju EVN-u po ceni od 36,1 evra po MWh. Poređenja radi, trenutna cena na referentnoj berzi električne energije za 19. oktobar iznosi 242,61 evra (bazna energija). To znači da država svesno prodaje svoju energiju po damping ceni, ali uz neprofesionalno upravljanje resursima proizvodnja stalno pada i pitanje je vremena kada će to postati neodrživo. Ne zaboravimo, PDV je smanjen, ali je i to kratkoročno rešenje – kazala je Božnovska.
Dakle, kažete, nabavka uglja za REK nije solidan odgovor na krizu?
– Na deponiji uglja u termoelektrani trenutno se nalazi oko 10.000 tona uglja, što nije dovoljno za jedan dan rada REK Bitolj. Dakle, stanje rudnika uglja u REK Bitolj je loše. U tehničkom smislu, REK Bitolj praktično nema rudnik. Tehnički, glavna rudarska oprema – bageri su u kvaru i dalje su poplavljeni zbog svakodnevne kiše. Praktično nema kopanja uglja. Takođe, ne postoji otkrivka jalovine za iskopavanje uglja. Dnevno se transportuje jedva 3.000 tona uglja, sa više zemlje nego uglja. Novokupljena oprema i kamioni i dalje se ne koriste. A pre početka zime raspisuje se tender za nabavku uglja za čiji isporuku će biti potrebno 1.000 kamiona dnevno, što će svakako imati uticaj na vazduh u Bitolju i Pelagoniji – odgovorila je Božinovska.
Ima li najava za ponovno pokretanje TEC Negotino?
– Aktiviranje postrojenja na mazut TEC Negotino velika je nepoznanica jer ne radi već 13 godina. Pitam se u kakvom je stanju? Stručnog kadara tamo skoro nema. Snabdevanje mazutom REK Bitolj i REK Oslomej je problematično. U REK Bitolj se dovozi mazut niskog kvaliteta od različitih proizvođača i na taj način se uništavaju mazutna stanica, pumpe za mazut, filteri i stvaraju problemi sa opremom za pretovar mazuta i radom mazutnih gorionika na kotlovima – rekla je ona.
Sa ove tačke gledišta, mislite li da bi uskoro moglo doći do problema na dnevnoj bazi za podmirivanje potrošnje?
– Situacija sa termo blokovima je katastrofalna. Blok 3 je van funkcije. Blok 2 nema uglja za rad i radi sa maksimalnom potrošnjom mazuta i malo uglja sa polovinom kapaciteta na granici tehničkog minimuma. Blok 1 je isključen iz pogona jer nema uglja i zbog ogromne potrošnje mazuta sa maksimumom od svih osam mazutnih gorionika, pa se tako troši 16 tona mazuta na sat pri opterećenju od 120 MW. Dana 11.10.2021. godine isključen je iz pogona jer tehnološki proces ne dozvoljava takav način rada. Termo jedinice nisu pravilno remontovane, kotlovi nisu modernizovani, odsumporavanje nije izvršeno, nijedan projekat poboljšanja i održavanja opreme i zaštite životne sredine nije realizovan. Stanje uobičajeno u poslednjih pet godina, gde imamo više vanrednih situacija, nego normalan proizvodni proces. Ako nastavimo sa ovim nemarom i neplanskim radom, a zima bude duga i hladna, nažalost, moguća su restrikcije električne energije. Ako se dogodi ono što se desilo dogodilo tokom energetske krize 2011. godine, koja je bila mnogo manja nego danas, kada su operatori prenosa obustavili prekorganični prenos i svaka zemlja je ostala sama sa svojom proizvodnjom, mi ćemo se kao zemlja suočiti sa užasno teškom zimom. Može doći do velikih organičenja potrošnje, što zauzvrat može izazvati veliko nezadovoljstvo građana – kazala je Božinovska.
Kriza u Zagrebu: Cena gasa u prestonici Hrvatske skočila TROSTRUKO
A kako se ponašaju privatni snabdevači, mislite li da su dovoljno regulisani? Da li već otkazuju ugovore?
– Što se tiče kompanija, tržište električne energije je potpuno liberalizovano, što znači da svaka kompanija može da kupi električnu energiju na slobodnom tržištu. Na početku liberalizacije, kompanije su imale do 30 odsto manje račune za struju, a u Makedoniji postoji 13 kompanija koje su aktivno uključene u trgovinu električnom energijom. Licence izdaje Regulatorna komisija za energetiku.
Kompanije i snabdevači potpisuju međusobne ugovore, ali je Zakon o energetici nadležan i reguliše obaveze snabdevača i trgovaca električnom energijom i tu su uslovi za raskid ugovora jasno definisani. Trgovci odlučuju kada će i po kojim cenama nabaviti već prodate količine. Trenutna situacija sa visokim cenama širom Evrope svakako ima uticaja na nas, ali je odgovornost trgovaca da nabave električnu energiju koju su prodali unapred.
Berzanske cene se odnose na dan unapred, što znači da je to špekulativno ponašanje (svaki dan se čekaju cene za dan unapred). S obzirom da su berzanske cene u poslednje vreme porasle i do 300 odsto, kupovina tako skupe energije donela je ogromne gubitke trgovcima. Neki od njih su odlučili da ne nabavljalu električnu energiju i odlučili su da ovu energiju nadoknade od MEPSO (balansna energija).
Odgovornost koja leži na MEPSO mora biti pokrivena bankarskom garancijom za ove iznose, ali pitanje je da li neko u MEPSO kontroliše ova odstupanja koja kompanije prave i akumuliraju, a rok za podnošenje ove fakture je 45 dana. Da li po ovim cenama MEPSO sledi odstupanja kompanija koja premašuju iznos bankarske garancije? Da li je normalno da pojedine kompanije imaju i do 7-8 puta veće momentalne fakture od garancije, a da MEPSO ne preduzima ništa?
Videli smo da je mnogim kompanijama jednostrano raskinut ugovor i da su primorane da se snabdevaju kod snabdevača u poslednjoj instanci po mnogo višim cenama. Da li je to u skladu sa zakonom tek treba da se dokaže, ali struja ne može da čeka zakonska rešenja za zaključene ugovore. Privatni snadbevači moraju biti odgovorni prema kupcima, nepokrivanje svog portfolija i kupovina energije dan za dan je rizična, i oni moraju imati dovoljno finansijskih sredstava da preuzmu takav rizik. Svedoci smo zatvaranja kompanija u Bugarskoj, blokade firmi od strane srpskog operatora sistema EMS u susednoj Srbiji, a u Makedoniji imamo započete postupke – odgovorila je.
Šta su po vašem mišljenju najbrža rešenja i šta bi trebalo učiniti na srednji i dugi rok?
– Energetika nema brza rešenja, izgradnja energetskog objekta je ozbiljna stvar i zahteva vreme. TE-TO su izgradile privatne kompanije, a Makedonija bi mogla da izgradi energetski objekat za baznu energiju. Naravno, vetropark Bogdanci je dobrodošao, ali za poznavaoce energetike potrebno je više. Već je 2021. godina i još uvek nismo energetski povezani sa Albanijom, a Italija je podvodnim kablom povezana sa Crnom Gorom i ima energetsku berzu. Naravno, već godinama se pominje berza električne energije, ali nema ni b od berze u Makedoniji. Dolazili su stručnjaci, bilo je radionica, predavanja, ispitivanja.
Vlada je najavila ulaganje u 500 MW obnovljivih izvora, što je ozbiljan broj, ali bi trebalo sprovesti analizu da bi se videlo kako će to uticati na sistem. To je svakako ozbiljan broj.
Dugoročno se nadam da će Čebren konačno biti izgrađen, jer obnovljivi izvori izazivaju nestabilnost u sistemu. Čebren će povećati mogućnost za dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije bez ugrožavanja sigurnosti snadbevanja. Najvažnija činjenica je da svi stručnjaci moraju biti uključeni kako bi postavili pravu energetsku strategiju, a ne da se svede na političke odluke – kazala je Božinovska.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)