Ruska policija po prvi put je pokazala kako je namamila ozloglašenog masovnog ‘Šahovskog ubicu’ da javno prizna 61 ubistvo, piše Dejli Mejl.
Da bi ga optužili, nedostajali su im snažni dokazi, no nakon hapšenja Aleksandar Pičuškin dao im je do znanja da će priznati svoj zločin ako mu se dopusti da se obrati javnosti putem televizije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nikad pre viđeni snimci prikazuju konferenciju za medije organizovanu posebno za masovnog ubicu, poznatog i kao Bitsa manijak, nazvanog po velikom parku u Moskvi.
No Pičuškin, koji sada ima 47 godina, nije znao da je čitava stvar nameštena.
Video je kamere i mikrofone vodećih ruskih kanala i verovao je da se sve emituje uživo na nacionalnoj televiziji.
No u stvarnosti, jedini ljudi koji su te 2006. godine gledali tu ’emisiju’, bili su detektivi koji su željno očekivali njegovo priznanje zločina.
Smatralo se da je tema previše bolna za porodice žrtava da bi mu se dopustilo da govori uživo na TV-u.
Šokantni snimak s lažne konferencije, koji je dosad bio čuvan u policijskoj arhivi, prikazan je na kanalu NTV.
S lisicama na rukama rekao je: ‘Bitsa manijak, kako me zovu, to sam ja. Zapravo, počinio sam 61 ubistvo. Njih šezdeset sam ubio u parku Bitsa i jednog u gradu. Većinu tela sam bacio u kanalizaciju. Zašto sam ih ubio? Ne znam. Bez ovoga za mene život nije imao smisla.’
Policija je ovo priznanje upotrebila na suđenju na kojem je na kraju osuđen za ubistvo 49 ljudi – od kojih su mnogi bili beskućnici – ali je on rekao da je ubiio još 11 osoba, što je brojka koju prihvata i većina stručnjaka.
Njegov cilj bio je 64 ubistva što je i broj polja na šahovskoj tabli.
Kasnije je u jednom intervjuu kojeg je dao iz najstrože čuvanog zatvora – iz kojeg nikada neće izaći – priznao da mu je svako ubistvo donelo ‘ogromno zadovoljstvo uporedivo s orgazmom’.
No, u emisiji NTV-a takođe je istaknuto da je žrtva koju je Pičuškin napao i ostavio u kanalizaciji misleći da je mrtva, dala policiji njegovo ime i adresu nakon što je već ubio 24 osobe.
Da je tada uhvaćen, mnoge bi žrtve bile spašene.
Marija Viričeva je u februaru 2002. imala 18 godina kada ju je Pičuškin, nakon što se posvađala s dečkom, ugledao svu uplakanu i pretvarao se da je teši.
Nagovorio ju je da pođe s njim u park. Dok su hodali, rekao joj je svoje ime i adresu, a ona je shvatila da živi blizu njega.
Rekla je: ‘Videla sam kanalizacioni otvor. Pičuškin me uhvatio za kosu i počeo da mi lupa glavu o gvozdeni poklopac. Kad sam shvatila da mi je krv prekrila lice i osetila užasnu bol … znala sam da želi da me ubije.’
Tada je pustila da joj telo padne u 25 metara duboki otvor.
Bila je ošamućena i gušila se, ali je nekako uspela da sedne.
Čudom je mnogo sati kasnije uspela da podigne poklopac šahta i pozove pomoć.
Odvezena je u bolnicu gde je policiji dala ime i adresu napadača.
No, policajac – po imenu Kalašnjikov – nije bio zainteresovan za daljnje ispitivanje.
Obećao je da će njenom dečku reći da je na sigurnom i zamoliti ga da joj donese odeću, ali samo ako ona bude rekla da je slučajno pala u šaht.
Policajac Kalašnjikov je kasnije zatvoren zbog nesposobnosti.
Viši istražitelj Andrej Suprunenko je rekao: ‘Jedini motiv koji je policajac imao za takvu reakciju je bilo to što mu se nije radilo. Nije želeo nikoga da traži niti išta da dokazuje. Da je ispravno postupio, Pičuškin bi već tada bio priveden. Tada ne bismo videli više od pola ovih leševa.’
Marija – koja je u Moskvi živela ilegalno bez odgovarajućih papira – nakon događaja je jako patila.
Dečko ju je ostavio, iako je nosila njegovo dete, a takođe je slučajno u prodavnici srela Pičuškina.
‘Shvatila sam da moram da bežim zato što je i on mene video. Htela sam da propadnem u zemlju kako me ne bi video. Ali video me. Susrela sam njegov pogled. Požurila sam iz prodavnice, otišla u svoj stan i za dva dana pobegla odatle. Panično sam bežala da me ne bi našao i ubio.’
Bojala se da ode u policiju koja ju je jednom izneverila, a bila je svesna i da nema ispravne dokumente za život u Moskvi.
Rodila je zdravo dete, ali je bila prisiljena da ga da na usvajanje.
Kasnije je 2006. dala iskaz protiv Pičuškina, te je u sklopu policijske istrage doživela zastrašujući susret licem u lice s ubicom.
Okrutni ubica – kome Ruskinje šalju ljubavna pisma u zatvor – služi kaznu u arktičkoj zatvorskoj koloniji Polarna sova, za koju kaže da je pravi ‘koncentracioni logor’.
BONUS VIDEO:
Izvor: Jutarnji.hr
Komentari (1)
Au, kakva priča. Kalašnjikov je zakočio i upropastio tolike živote, da se tako izrazim