Kada u Srbiji spomenete reč “navijač”, to odmah poprima neku negativnu konotaciju koja otprilike zvuči ovako – “Ma, kakvi navijači, to su lezilebovići, neradnici, idu tamo da se biju, sigurno se i drogiraju svi zajedno”.
Mnogi će vam soliti pamet kako je pre 30, 40 godina sve bilo mnogo lepše, da su “zaraćene strane” zajedno išle ka stadionu, družile se, tuča nije ni bilo i još na stotine “nama je bilo bolje” fraza.ž
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ipak, ovo je sada neko novo, modernije doba, a u moru tehnike i pametnih uređaja, biti na stadionu i barem 90 minuta navijati za svoj klub je prava retkost.
Ako izuzmemo Zvezdu i Partizan, gde će tvrdo navijačko jezgro uvek postojati, kako na domaćim mečevima, tako i na gostovanjima, treba odati priznanje “manjim” grupama za sve veću brojnost od početka tekuće sezone.
Jedno od najvećih iznenađenja su navijači Vojvodine, popularna “Firma”. Iako su godinama prolazili kroz velike probleme, kako na tribini, tako i unutar kluba, sada je zaista lepo videti neku novu generaciju navijača koja se “cima” za svoj klub i u jednoj lepoj brojci dolazi na stadion i podseća na neka sjajnija vremena ove grupe stare više od 30 godina.
Ulaskom u Superligu Srbije, aktivirali su se i “Crveni đavoli“, navijači Radničkog iz Kragujevca, koji svoje utakmice igra na kultnom Čika Dači.
Pobratimljena grupa sa tifozima Zemuna, ove sezone ne propušta nijednu utakmicu svog kluba, kako kod kuće, tako i na strani, a nedavno su podržali svoju košarkašku sekciju na prijateljskoj utakmici protiv Partizana.
O navijačima Zemuna, “Taurunumima” nije potrebno trošiti reči.
Stabilna grupa koja opstaje uprkos užasnoj situaciji u klubu, se i ove sezone u trećem rangu srpskog fudbala trudi da na svakom meču da svojim mladim fudbalerima vetar u leđa, kako kroz pesme sa tribina, tako i kroz interesantne parole i koreografije i sve to u raznim predgrađima Beograda u nepopularnim terminima. Podsetimo, pre dve godine su igrali Superligu, da bi klub opet upao u agoniju i vratio se u Srpsku ligu Beograd.
“Forsi” sa Banjice su nakon dugo godina primorani da gledaju svoj Rad u drugoj ligi, nakon što su ispali iz najvišeg ranga.
Po fotografijama i video snimcima, evidentno je da su i navijači Rada dobili “svežu krv”, pa njihova izdanja na Banjici liče na ona sa kraja prošlog i početka 21. veka.
Šarolika ograda, gde dominira plava boja, uz standardni repertoar sa tribina stavljaju pristalice Rada u “gornji dom” navijačke scene naše zemlje.
Interesantan je i povratak “Plave unije”, koja je pre nešto više od mesec dana proslavila 110 godina postojanja OFK Beograda i na tribini okupila veliki broj navijača.
I njima kao i Zemunu ne cvetaju ruže što se tiče kluba, međutim, sporadična dobra izdanja “Ofkovaca” daju nadu da će se ovaj čuveni beogradski klub jednom vratiti gde mu je i mesto. Naravno, treba pohvaliti njihov trud i gomilu akcija koje sprovode ne bi li klub opstao, a ono što možda najviše boli njih, a i ostale ljubitelje fudbala je i raspadanje stadiona na Karaburmi.
Ne treba zaboraviti ni sve bolje “Invalide Voždovac”, pa “povampirene” Jakuze iz Kruševca, smederevsku “Ultra semendriju” kao ni mnogobrojne grupe iz nižih liga Srbije kojima je navijanje stil života i pružaju podršku svom klubu svakog vikenda.
Komentari (0)