Abortus je tema oko koje se konstatno deli mišljenje javnosti. Koju god stranu da zauzmemo, moramo se složiti da je on najteži za ženu koja se, iz bilo kog razloga, odlučuje na taj korak.
Kroz takvu traumu je morala da prođe i žena po imenu Lidija, koja je, potpuno neočekivano, saznala da je u drugom stanju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– I, otprilike nakon dve nedelje neizdrživog bola, otišla sam u Univerzitetski zdravstveni centar da vidim šta nije u redu. Moj prvi instinkt mi je govorio da imam rak dojke. Ispričala sam lekaru kakve simptome osećam, pa mi je potom pregledala grudi.
Rekla je da ne ne primećuje ništa neuobičajeno, a onda mi je zatražila da uradim urinokulturu. Sedela sam u hodniku ženskog odeljenja ove klinike i čekala da me lekari pozovu kako mi bi pročitali rezultate testa. Nakon petnaest minuta čekanja čula sam glas doktora koji me zove u ordinaciju.
Sedela sam na stolici pored njenog stola dok me je gledala.
– Da li ste uzeli u obzir činjenicu da to što vam kasni menstruacija može biti razlog zbog kojeg vaše grudi toliko bole – rekla mi je doktorka.
– Ne, nisam o tome razmišljala – odgovorila sam.
– Pa, iz testa se vidi da ste pozitivni na trudnoću – rekla mi je.
Bila sam šokirana kada sam čula te reči jer, najpre, prošlo je neko vreme od mog poslednjeg puta. Pored toga, mogla sam da se zakunem da sam bila neploda, budući da sam tokom srednjoškolskih dana imala odnose bez zaštite bez neželjene trudnoće kao produkta.
Moj 20 -godišnji mozak je bio potresen.
– Da li biste želeli da sagledate različite mogućnosti koje sada imate? – upitala me je doktorka.
– Hm, mislim da će dovoljno biti da mi date broj telefona za Planirano roditeljstvo, kako bih mogla da zakažem abortus – odgovorila sam.
– Da li ste sigurni? Postoji mnogo opcija. Evo, za svaki slučaj uzmi ove brošure za usvajanje – rekla je dok mi je uručivala brošure.
– Da, prilično sam sigurna. Osim toga, ako bih zaista rodila ovu bebu, to definitivno ne bi bilo zdravo zbog količine alkohola koje unosim u sebe vikendima – rekla sam joj, a ona me je pitala:
– Koliko pijete vikendom?
– Obično tri pića četvrtkom, 5 ili 6 pića petkom, a 6 pića i subotom.
– U kom roku konzumirate ova pića? – upitala me je.
– Verovatno između 21:00 do 01:00 – odgovorila sam.
– Da, to se smatra opijanjem – odgovorila je i upitala – Da li biste voleli da vidite nekoga u ovokm trenutku, pre nego što zakažemo termin?
– Ne, znam da ću biti dobro, i uvek sam bila dobro. To je samo deo fakultetske kulture u kojoj sam, zajedno sa svojim kolegama.
– Pa u redu – odgovorila je oklevajući.
Nakon toga sam izašla iz Doma zdravlja i otišla kući.
Odlučila sam da preskočim svoj omiljeni čas dok sam sedela na tremu i zvala “Planirano roditeljstvo”. Namerno sam otišla napolje da telefoniram, jer nisam želela da moji
cimeri čuju telefonski razgovor, a zatim pokušaju da me odvrate od moje odluke.
Dugo sam čekala da mi se ljudi iz “Planiranog roditeljstva” jave, bila sam otprilike šesta na čekanju. Kada sam ih dobila rekla sam da želim da zakažem termin za abortus.
Pitala me je da li želim hirurški ili medicinski abortus. Nisam znala da postoji više od jedne opcije i zamolio sam je za više informacija, uključujući cene za svaku. Objasnila mi je i za jedan i za drugi, a ja sam joj rekla da želim da idem na medicinski abortus, iako je to bilo malo skuplje.
Zatim je sa mnom pregledala demografske podatke da vidi da li ću se kvalifikovati za bilo kakav odbitak troškova. Kvalifikovala sam se, i tada mi je rečeno da bi cena mog abortusa na kraju bila 350 dolara. Rekla mi je da donesem 100 dolara prvog dana moje posete, a 250 dolara drugog dana.
Nakon tog razgovora rekla mi je da abortuse obavljaju samo četvrtkom u klinici “Blumington”, što je značilo da ću u utorak morati da odem na svoj prvi sastanak, prema 49-časovnom Zakonu o pobačaju.
Jedini termin je bio za Dan zahvalnosti. Prihvatila sam taj datum, jer sam znala da više neću moći da čekam. Nakon toga sam spustila slušalicu i otišla u sobu da dremnem.
Kasnije te večeri sedela sam na kauču i gledao emisiju, dok je moja cimerka ulazila u kuću. Ona nije bila neko ko me osuđuje, za razliku od ostala dva cimera. Čim sam joj ispričala, rekla je da će oni verovatno pokušati da me nagovore na to.
Dok je cimerka odlazila u svoju sobu, sedela sam na kauču i pitala se kako bih mogla da skupim 350 dolara za četiri nedelje. Zatim sam pogledala svoj telefon i nazvala Stenlija.
On je bio moj “sponzor”, sastajali bismo se otprilike jednom mesečno da se družimo, razgovaramo, jedemo dobru hranu i opustimo se. Jedan sastanak sa njim doneo mi je 300 dolara. Nikada mu nisam rekla svoje pravo ime, već sam se predstavljala kao Lejla.
Stenli je pristao da se vidimo sledeće srede, uveče oko 20 sati. Prekinula sam vezu s njim, a zatim odlučila da ponovo dremnem.
Ostatak dana sam spavala i ležala u krevetu pitajući se ko bi mogao biti otac. Svelo se na nekoliko opcija. Najverovatnije sam imala odnose sa nekom osobom u avgustu ili septembru, a kroz ta dva meseca sam bila intimna i sa bivšim J. i mojim prijateljem A.
Pitala sam se da li da im to kažem. Na kraju sam odlučila da ne želim više drame u svom životu, pa se nisam javila ni jednom, ni drugom.
Kasnije te večeri, odlučila sam da se družim sa svojim najboljim prijateljem, Nikom i njegovim cimerima, O. i E. Kupila sam vino i ponela ga kod njih.
Nik me je pitao šta ima i rekla sam mu vesti. Pili smo vino i gledali filmove dok njegovi cimeri nisu došli kući. Oboje su bili zabrinuti zbog mog pijenja kada sam im to rekla, ali pokušala sam da ih uverim da sam definitivno abortirala i da je sve u redu. Oni su tada otišli, a ja sam se ubrzo vratila kući.
Tokom narednih nekoliko nedelja dogodilo se nekoliko stvari. Prva je bila ta da sam svako jutro dok sam prala zube povraćala. I dan danas mi ujutru postaje malo muka od mirisa paste za zube.
Još jedna stvar koja je nastavila da se događa jeste da sam koristila “trudnoću” kao izgovor da jedem šta god poželim. Jednog dana, u indijskom bifeu za ručak, Nik me je tamo sreo i razgovarali smo o životu. Zatim je niotkuda upitaon – Pa hoćeš li dati ime bebi?
„Da, Salem ili Selma. Oni postoje i na engleskom i na arapskom kao imena – odgovorila sam.
Zatim smo nastavili ručak.
Ubrzo je došao rođendan moje majke i Noć veštica. Za mamin rođendan, vratila sam se kući da posetim nju i porodicu. Bilo je tako teško ne reći nikome niti pričati o abortusu oko kojeg sam strepela.
Smatrala sam to tajnom koju još nisam mogla da podelim sa svojom porodicom.
Onda je došla Noć veštica. Na jednoj zabavi sam naleteo na J. i zamalo da mu otkrijem sve. Ipak, odlučila sam da je bolje da ništa ne govorim, pa sam odlučila da opet spavam s njim. Ujutru sam se iskrala iz njegovog kreveta pre nego što se probudio.
Konačno je došao dan. Bilo je to u utorak ujutru 17. novembra. Parkirala sam se na parkingu bolnice i ušla unutra na sastanak. U čekaonici je bilo još nekoliko ljudi. Prilikom prijavljivanja su mi dali da zapisujem informacije o svom terminu na komad papira. Mislim da je ovo bilo radi poverljivosti kako ljudi ne bi morali da govore naglas.
Zapislao sam, prijavili su me, a zatim su me pozvali da sednem da popunim pregršt obrazaca, jer je to bila moja prva poseta tamo. Sedela sam i brzo pregledala formulare.
Vratila sam ih ženi na prozoru i seo pored stola sa šarenim brošurama o različitim resursima koje nudi “Planirano roditeljstvo”.
Sedela sam tamo oko sat vremena dok konačno nisam čula kako neko zove moje ime. Ustala sam i po mene je došla neka žena.
Odvela me je u sobu koja je imala opremu za ultrazvuk. Dala mi je uputstva da se svučem od pojasa dole, a zatim izašla iz sobe. Učinila sam to, a zatim sam sela na stolicu za pacijente dok sam čekala da se ona vrati unutra.
Ubrzo se vratila i objasnila šta će se dogoditi. Po zakonu, morala je da vidi ultrazvuk fetusa.
Bilo je hladno. Pogledala sam u ekran dok je razgovarala sa mnom i videla mali fetus u sebi. Uhvatila je sliku i odštampala je. Pitala sam je da li bi mogla da mi odštampa i jednu. Ne znam zašto sam to želela. Možda sam htela da se podsetim na ovaj dan i da se osećam kasnije emotivno zbog toga jer sam uvek bila odgajana da verujem da je ovo tužan i emotivan trenutak u životu žene. U tom trenutku nisam osećala tugu, bes ili bilo kakvu emociju. Ali rekla sam sebi da ću zadržati fotografiju ultrazvuka.
Zatim mi je dala fotografiju i ponovo me obukla, dala mi je i salvete da obrišem gel koji mi je stavila. Ponovo je napustila sobu dok sam se oblačila. Kad se vratila, odvela me je u drugu sobu da razgovara sa mnom o mojoj istoriji bolesti. Pošto sam imala seks bez zaštite, dala mi je test na polne bolesti. Zatim me je uvela u sobu sa doktorom koji je pročitao laminirani paket papira koji su morali da se pročitaju kao deo drugog zakona o abortusu u Indijani.
Čitajući određene delove, zastala bi da komentariše kako je nešto naučno dokazano ili nije. Na kraju paketa me je pitala da li imam pitanja ili nedoumica, pre nego što sam uspela da odem.
Napustila sam “Planirano roditeljstvo”, a zatim sam se vratila do Nikove kuće da mu ispričam svoje iskustvo.
Pokazala sam im sliku ultrazvuka i E. me je upitala zašto je čuvam. Rekala sam joj da ne znam i mogla sam da pročitam na njenom licu da misli da ću kasnije zažaliti zbog svog abortusa. Ali nikada nisam zažalila.
Sledeća dva dana su prošla i konačno je došao četvrtak popodne, te sam se vratila u “Planirano roditeljstvo”.
Kada sam stigla, pozvali su me nazad i naterali me da sedim u sobi sa još četiri žene. Tamo je bila jedna Latinoamerikanka, crnkinja i još jedna bela studentkinja. Uopšte nismo razgovarale. Smestili su nas u četiri ležaljke sa jastučićima zalepljenim u slučaju krvarenja, pretpostavljam. Stolice su bile zagrejane da bi nas utešile, i snabdeli su nas vrećama sa toplom vodom koje smo stavili na stomak. Sedeli smo u redu ispred stola.
Na stolu je bio radio. Ušla je medicinska sestra da nam ga uključi, tako da u sobi nije bilo potpuno tiho. Pesma „Hello“ Adele počela je da svira na radiju, a medicinska sestra je prokomentarisala kako joj se sviđa ta pesma.
Sedeli smo tamo i slušali Adelin glas dok nije ušla doktorka. Dala nam je pilule zajedno sa uputstvima o tome kada i kako ih uzeti. Nakon toga nas je odvela svakog u stranu u svoju kancelariju kako bi se uverila da smo i dalje dobro. Nakon što sam potvrdila da sam dobro, dala mi je dve plastične čaše. U jednoj je bila prva pilula, a u drugoj voda. Prva pilula nije prekinula plod, ali je potrebna da bi se mogla uzeti druga pilula. Uzela sam pilulu ispred nje, a onda me je sa svojim srećnim stavom otpratila da se odjavim nazad u čekaonici. Zatim mi je predala papirnu kesu u kojoj su bile pilule, uputstva i materijali za čitanje za pitanja koja bismo mogle da imamo. Uzela sam joj torbu i otišla.
Dok sam izlazila iz zgrade, videla sam demonstrante kako mi viču da bacim pilule, i da još uvek mogu da poništim pilule. Zanemarila sam ih dok me starija žena pratila do auta. Rekla sam joj hvala i zaista cenim njenu uslugu.
Kad smo stigli do mog auta, pitala sam je kako se uključila u volontiranje ovde, i da bih i ja definitivno bila zainteresovana da to učinim. Rekla mi je da je ona volonterski koordinator i da joj slobodno pošaljem email. Pružila mi je svoju karticu i rastali smo se.
Zatim sam se odvezla do lokalnog marketa da kupim kesicu pire krompira koji sam pripremala kasnije te večeri za prijatelje koji su došli kod Nika.
Po dolasku kući, stavila sam kesu sa drugom tabletom i uputstvima pored kreveta i počela da pečem krompir u mikrotalasnoj. Kupila sam tri kese za mikrotalasnu pećnicu i svakoj je trebalo oko 6 minuta da se spremi, pa sam pustila film dok sve ne bude gotovo.
Nakon sledećih 20-ak minuta, stavila sam sav krompir u veliku činiju i zgnječila ga velikom kašikom koju sam našla u kuhinji. Ostavila sam ih sa strane i obukla se za goste. Odlučila sam da obučem crnu haljinu sa kragnom od ovratnika. Bočne strane haljine bile su prozirne, pokazujući tetovažu koju sam imala na boku. Zatim sam otišao kod Nika ranije, jer sam mrzela da budem sama. Kad sam stigla, naš prijatelj T. je već bio tamo i pio i razgovarao sa Nikom. Ja sam im se pridružio.
-Hoćeš vina? Kupio sam skupu vrstu – rekao je Nik, nudeći mi čašu.
-Ne, dobro sam. Ionako mislim da ne smem da pijem sa tabletom koju sam uzela ranije – lagala sam. Nisam bila sigurna da ne mogu da pijem, ali za svaki slučaj nisam htela da rizikujem da ovaj abortus ne uspe. Ipak sam popila gutljaj Nikovog vina. Da. Definitivno je bio skuplji od boce od 3 dolara koju smo obično kupovali i pili zajedno.
O. je završila sa kuvanjem u kuhinji, a E je sišla iz svoje spavaće sobe da nam se pridruži. Posle malo razgovora i pića, pridružio nam se još jedan prijatelj M. U tom trenutku smo samo čekali da Nikova sestra, V, dođe kako bismo mogli da počnemo da jedemo. V se kasno pojavila (što se od nje uvek očekuje).
Ovo je razbesnelo Nicka, pa su se dobacivali rečima. Tada smo počeli da jedemo i ponovo sam iskoristila izgovor „trudna sam“ da pojedem sve i pomognem sebi na sekunde. Kad smo završili i još malo razgovarali, izvinila sam se i svima poželela laku noć. Rekla sam im da bi trebalo da krenem kući i da se do ujutru odmorim i da budem sveža za vožnju do roditeljske kuće.
Povukla sam se nazad u svoju kuću i shvatila da su mi svi cimeri nestali. Ovo je bila moja prilika da temperaturu podignem na ugodnih 75 stepeni.
Zatim sam zgrabila uputstva i pilule i pažljivo ih stavila u usta uz unutrašnjost obraza kako bih ih rastvorilak, kao što je rečeno u instrukcijama.
Legla sam u krevet i počela da vrtim kanale na televiziji. Odlučila sam da pogledam “Hotel Ruanda”, jer ga nikada ranije nisam videla. Ustala sam i položila peškir na krevet, a u blizini neke jastučiće i podloške. Mislila sam da se previše spremam za ono što će da se desi, ali pokazalo se da se nedovoljno pripremam. Nakon nekoliko minuta otrčala sam u kupatilo i počela nekontrolisano da se praznim u WC šolju, da u isto vreme povraćam u kadu preko puta toaleta. Spustila sam pogled i videla da sam uništila tepih. Zatim sam se obrisala, stavila uložak i sklupčala se oko šolje dok sam povraćala.
Odlučio sam da se okupam, ali pošto nam je kupka bila pokvarena, najbolje što sam mogla da učinim bilo je da legnem u kadu i samo da me voda obasipa u tom položaju. I upravo sam to uradila.
Nakon što sam neko vreme ležala u kadi i gledao kako mi krv izlazi iz vagine u odvod, ustala sam i osušila se crnim peškirom. Zatim sam stavila novu podlogu i izbacila uništeni tepih i peškir. Sklupčala sam se u krevet i završila “Hotel Ruanda” na hrpi peškira. Osećala sam se slabo. Konačno sam zaspala.
Probudila sam se sledećeg jutra i kada sam se setila šta se dogodilo, brzo sam otrčala u kupatilo da ponovo promenim uložak. Bilo je prekasno, krv se skroz natopila i uništila mi donji veš, šorc, peškire, pa čak i ostavila malo mrlje na krevetu. Shvatila sam koliko je vruće, pa sam malo smanjila temperaturu, a zatim nastavila da se tuširam i spremam da sa porodicom krenem na Dan zahvalnosti.
Dok sam išla na put, zastala sam na pola puta da bih ponovo promenila uložak i uzela lek za grčeve koje sam imala. Čak sam ponela i grejnu podlogu koju sam stavila na stomak dok sam vozila. Stigao sam u roditeljsku kuću posle 3 i po sata, a zatim legla da odspavam.
Tokom cele nedelje koju sam provela sa njima za Dan zahvalnosti, niko nije znao šta sam uradila prethodnog dana/vikenda. Svi su mislili da prolazim kroz loš period od količine Midola koju sam nastavila da uzimam. Svaki dan je bilo sve bolje, ali tek 3 nedelje kasnije, na moj 21. rođendan, krvarenje je zaista počelo da prestaje.
Tri godine kasnije, shvatla sam da je abortus za neke ljude definitivno simboličan. I mislim da sam definitivno pokušala da to učinim simboličnim, ali u stvarnosti za mene ništa simbolično nije proizašlo iz toga. Mnogi ljudi stavljaju značenje iza toga, dok drugi od toga ne očekuju smisao, i mislim da zato ovo pišem danas. Da razjasnimo ljudima da je abortus različit za svaku osobu i da to ne znači ništa za mnoge ljude koji ga imaju. Sva osećanja, emocije i misli su validni kada prolazite kroz nešto što utiče na vaš život, uključujući abortus. A abortus nije uvek ono što očekujete.
BONUS VIDEO
Izvor: Objektiv.rs, advocatesforyouth.org
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)