Na Olimpijskim igrama u prestonici Japana šestorica igrača su se oprostila od kapice „delfina”.
Jedan od njih je i Andrija Prlainović, koji je novom zlatnom medaljom stavio tačku na bogatu karijeru u nacionalnom timu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
‒ Moguće je da sam negde ranije kroz karijeru zaslužio da se baš na taj način oprostim od reprezentacije, sa velikim rezultatom i najsjajnijim odličjem sa najznačajnijeg takmičenja na svetu ‒ istakao je Prlainović na početku razgovora.
Više od jedne decenije je čitavu naciju činio ponosnom, a igranje za državni tim zauzima posebno mesto u Andrijinom srcu.
‒ Igranje za reprezentaciju je predivno iskustvo i imao sam tu sreću da 15 godina u kontinuitetu budem član vaterpolo selekcije Srbije. Za sav taj period, a to je pola mog života, vežu me lepi trenuci. Naravno, bilo je i teških, ali imao sam sreću da budem okružen dobrim saigračima, pa smo sve te teške trenutke lakše podnosili i sada sa velikim zadovoljstvom mogu da pogledam na tih 15 godina u nacionalnom timu.
Popustili pod emocijama
Daleko najemotivniji trenutak dogodio se na aerodromu „Nikola Tesla”, kada su trofejni reprezentativci selektoru Dejanu Saviću otpevali stihove kultne pesme „A sad adio”.
‒ Neki su popustili pod emocijama, sigurno je da je svaki oproštaj težak, pogotovo kada je nešto lepo i završava se na ovakav način. Svima je srce zaigralo, posebno kada smo postali svesni da više nećemo igrati zajedno. S druge strane, nekako je prirodno i svemu dođe kraj.
Finalnu utakmicu Igara u Tokiju protiv Grčke obeležio je i tajm-aut stratega Dejana Savića. Mnogi su mišljenja da je maestralni trener sa sada već čuvenom rečenicom: „Nemojte da me nervirate!” sprečio preokret protivnika. Ipak, 34-godišnji dvostruki olimpijski pobednik je potpuno drugačijeg stava.
‒ Ne ide u sportu da jedna rečenica može sve da promeni. Dosta smo iskusna ekipa, normalni su padovi, imali smo taj jedan pad tokom druge četvrtine. Grci su pružili veliki otpor i na kraju su bili pravi protivnik u finalu.
Nisam bežao iz škole
Prlainović je, inače, veliki optimista na pomen naslednika u reprezentaciji.
‒ Momci koji ostaju dobro su naučeni i pripremljeni da preuzmu vodeću ulogu u reprezentaciji. Nema bojazni da će oni biti pravi naslednici i predvodnici nove vaterpolo generacije.
U međuvremenu, vratio se u detinjstvo i prokomentarisao da li je postojala mogućnost da u Herceg Novom trenira neki drugi sport.
‒ Počeo sam sa plivanjem, vaterpolom, a košarka je bila negde između u tinejdžerskom dobu. Ipak, kod mene je vaterpolo od početka bio glavni izbor i prvi sport.
Demantovao je i anegdotu da je u srednjoj školi bežao sa časova zbog vaterpola.
‒ Nisam bežao, više je bila želja da budem na što više jutarnjih treninga. Uglavnom su mi profesori izlazili u susret. Tada sam se i odlučio da je vaterpolo moje opredeljenje i da ću dati sve od sebe da uspem.
Deca ga obožavaju
Otkrio je potom Prlainović da je jednu životnu naviku promenio iz korena.
‒ Smanjio sam značajno kupovinu stvari, pošto sam u jednom periodu baš preterivao. Sad je već pažnja na drugima, pre svega, na ženi i deci.
Zatim se u razgovor uključila i njegova supruga, manekenka Ivana (31), i to baš u momentima kada se spomenula moda. Nije ova lepa dama pričala o novim svetskim trendovima, nego o skladnom braku i porodici, ćerkici Đurđi (7) i sinu Bogdanu (5).
‒ Bazen je jedino mesto na kome su deca mirna. Ne propuštaju nijednu tatinu utakmicu, a Bogdan je već sa godinu dana počeo da ide na mečeve. Šta tek reći kada je Andrija odsutan duže vreme i onda se pojavi? Đurđa i Bogdan se zalete ka njemu i jednostavno ga ne ispuštaju. Ne mogu da vam opišem koja je to doza sreće, pošto on voli dosta vremena da provodi sa decom. A svašta mu rade i na plaži, ne može da se odbrani od njih koliko ga vole ‒ kroz smeh je zaključila Ivana Prlainović.
Piše: Tanja Svilanović
Ostatak interesantnih sportskih, ali i tekstova iz drugih oblasti, možete da pročitate u dnevnom štampanom izdanju Objektiva na svim trafikama.
Sve ti igralo I pjevalo