Nakon što je u obrazovne ustanove širom Srbije stigao dopis Ministarstva prosvete u kome se navodi da se “školama snažno preporučuje da se učenici stariji od 12 godina vakcinišu prtiv bolesti kovid-19”, među roditeljima je zavaladala prava masovna panika. Ipak, o čemu je zaista reč, da li će školarci morati da budu vakcinisani ukoliko žele da pohađaju nastavu, za Objektiv.rs je objasnio dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba.
Naime, nakon preporuke Ministarstva, u javnosti su se pojavili razni navodi, kao i pitanja o tome da li će se deca u septembru vratiti u školske klupe, ali i još škakljivije pitanje – da li će među njima biti podela na vakcinisane i nevakcinisane školarce. Dr Tiodorović je za Objektiv.rs istakao da ne postoje realni uslovi ni potreba da se primeni tako stroga mera:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Kao što su i moje kolege to demantovale, i ja potvrđujem da je u pitanju nemoguća misija. Ako posmatramo zdravorazumski, postavimo pitanje zbog čega bismo sada mi primoravali decu na masovnu vakcinaciju protiv kovida-19? Takva odluka ne postoji, i to se ni u svetu ne sprovodi kao obavezna mera. To jeste preporučena mera, i naš Krizni štab stoji iza toga, ali isključivo u smislu predloga. Zbog čega bismo sada stavljali decu u redove za vakcinaciju, a da njihovi roditelji ni sami to nisu postigli? – govori Tiodorović i spominje nekoliko nelogičnosti koje ne idu u prilog uvođenju obavezne vakcinacije za maloletna lica:
-Ako uzmemo, na primer, u obzir da su roditelji dece školskog uzrsta prosečne starosti od 30-50 godina, moramo da priznamo da u tom dobu nemamo procenat od 65-70 odsto vakcinisanih građana, koliko je potrebno postići da bismo mogli da govorimo o kolektivnom imunitetu. Prema tome, da su ove tvrdnje o obaveznoj vakcinaciji dece starije od 12 godina tačne, ne bi bilo logično da ista mera ne bude doneta i za njihove roditelje. To ne bi bilo u redu – navodi naš sagovornik.
Da tu nije kraj nelogičnostima na koje nailazimo kada razmišljamo o obaveznoj vakcinaciji dece, svedoči i podatak koji je nam je epidemiolog dao, a koji se odnosi na procenat vakcinisanih među prosvetnim radnicima:
– Druga stvar, zašto bismo sada mi terali decu da se vakcinišu, kada i među njihovim nastavnicima, odnosno prosvetnim radnicima, ima nevakcinisanih. Prosvetni radnici nisu prešli taj broj od 40 odsto vakcinisanih. Te brojke se, naravno, razlikuju od sredine do sredine. Zar nije važno da jedan prosvetni radnik koji radi sa decom bude vakcinisan? Naravno, ni njih niko neće primoravati na obaveznu vakcinaciju, nego je to jedna velika preporuka. Njima je u interesu da štite svoje zdravlje, a potom i zdravlje dece sa kojom rade – ističe Tiodorović.
Na pitanje šta je moguće učiniti, da li je bezbedno da se deca podvrgnu masovnoj imunizaciji i ko je nadležan za donošenje takve odluke, Tiodorović je istakao:
– Za decu, odluku o vakcinaciji treba da donese njihov izabrani pedijatar i da saglasnost daju njihovi roditelji. To je ono što je u ovom momentu jedino ispravno i što se primenjuje u svetu, i što bi bilo poželjno da se primeni i kod nas.
Prema njegovim rečima, jedina distinkcija koju je moguće napraviti po pitanju vakcinsanog i nevakcinisanog stanovništva se može primeniti na lokalnom nivou.
– U Srbiji nisu sve lokalne sredine postigle ono što bi trebalo da postignu, a to je onih najmanje 50 odsto broja vakcinisanih ljudi. Opet, neke i jesu. Na primer, u Beogradu, Nišu, Priboju i Bosilegradu smo u određenim delovima uspeli u tome. Na primer, Novi Pazar, Tutin, Lajkovac nisu. Sada se postavlja pitanje – zar ne treba da napravimo selekciju i odredimo da se tamo gde taj procenat nije postignut nastava odvija većim delom onlajn, sa primenom obaveznog nošenja maski u školama, kako bismo napravili razliku među tim sredinama? – govori Tiodorović i dodaje:
– Ako Stari grad ima preko 80 odsto vakcinisanih, ako Niš ima preko 67 odsto, onda u tim školama deca mogu normalno da pohađaju nastavu. Ono što je potrebno deci, a to je sasvim jasno i javnosti i prosvetnim radnicima, jeste regularna, normalna nastava, uprkos tome što je i onlajn vid učenja odlično organizovan kod nas. Prema tome, naš cilj treba da bude zajedničko postizanje kolektivnog imuniteta. A što se tiče srednjih škola i fakulteta, smatram da bi tu morali malo upornije da ih edukujemo po pitanju vakcinacije – istakao je on.
Kako su navodi o nedeljnom testiranju nevakcinisane dece starije od 12 godina napravili prave polemike u javnosti, pitali smo epidemiologa da li će se nešto takvo sporovoditi, kao i ko bi snosio takve troškove:
– Što se tiče testiranja dece, ni to nema apsolutno nikakve logike. Da li testiramo na nedeljnom nivou radnike u kolektivu? Ja sam za realan pristup koji podrazumeva da, kao i do sada, testiramo onu decu koja dolaze iz porodica u kojima je potvrđeno zaražavanje. Svakako, deca treba normalno da idu u školu, pogotovo u lokalnim sredinama gde je visok procenat vakcinisanih, ali, naravno uz nošenje maske, dezinfekciju i pridržavanje epidemioloških mera – zaključio je on.
BONUS VIDEO
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)