Milenko Sebić je upucao bronzu za Srbiju u trostavu u streljaštvu, a posle tog ogromnog uspeha javio se srpskim sportskim novinarima.
– Osećaj je neverovatan. Mnogo smo radili posle Rija. Prošlo je pet paklenih godina priprema, ali smo uspeli da se izborimo i izguramo sve do kraja. Sav taj rad koji se poklopio i sa dobom pandemije korona virusa u kojoj živimo, uspeli smo da krunišemo medaljom – bilo je prvo što je Sebić rekao za Blic.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pitali smo ga da li mu se jutros, kada se probudio i spremao za odlazak u streljanu, ovaj 2. avgust učinio kao dan za osvajanje medalje, Sebić je odgovorio:
– Iskreno… Imao sam osećaj da će biti dobro. Jednostavno, znam kako gađam i znam da vredim za to finale što se pokazalo i na Svetskom kupu koji smo imali pre mesec dana kao i na Evropskom prvenstvu gde sam i uzeo kvotu. Znao sam da vredim i samo je trebalo da se izborim sam sa sobom. Da stanem na liniju, izguram to do kraja i plasiram se u finale… A u finalu je borba uvek otvorena.
Istakao je da mu je teže bilo da puca u kvalifikacijama.
– Uh… Mogu slobodno da kažem da sam teže preživeo kvalifikacioni meč. Pao mi je dosta teško jer ako u tom osnovnom delu ne izborite finale, nema ni borbe za medalje. Tako da sam se baš namučio da ga odradim kvalitetno jer sam otprilike znao koliko mi bodova treba, mada sam malo precenio, ha, ha, ha… Rezultati su bili malo niži – rekao je dobro raspoloženi Sebić.
Finale je, naravno, priča za sebe.
– U finalu uvek imate pritisak. E, sada, bitno je kako se postavite i izborite sami sa sobom. Naravno, mogao sam još bolje u njemu da pucam, ali medalja je medalja. Uspeo sam da se izborim sa pritiskom i da se okitim bronzom.
Sebića, zbog visine, kolege zovu “košarkaš”.
– Najviši sam u svetu streljaštva, imam 197 cm i to je naša interna šala. Ali moram da im se zahvalim jer su došli da me bodre. Svi su srećni, neke od koleginica i plaču… Presrećan sam. Dosta je emotivan trenutak i za mene i za celu streljačku reprezentaciju. Zajedno delimo lepe trenutke. A kada se vratimo u Srbiju 4. avgusta, proslavićemo sve.
Pre nego što je otišao da ispuni i druge obaveze, Sebić je želeo nešto da napomene. Ali to “nešto” je vrlo važno.
– Ovu medalju posvećujem… Ovu medalju posvećujem mojoj drugarici Bobani Veličković koja nažalost nije sa nama na ovim Igrama. Ova bronza je za nju – rekao je Sebić podsetivši nas sve na jednu veliku šampionku koja je nažalost preminula prošle godine. Bobana je sigurno ponosna.
Bonus video:
Komentari (0)