"Izgubila sam najvećeg PRIJATELJA u životu": Potresna ispovest Elme Sinanović o NAJBOLNIJIM trenucima

Jedna od najangažovanijih pevačica današnjice Elma Sinanović imala je predivno detinjstvo i još lepši brak, koji je prekinula suprugova bolest, a potom i njegova smrt, nakon koje je upala u tešku depresiju. Poslednji udarac u životu zadao joj je direktor „Grand produkcije” Saša Popović, sa kojim se i dan-danas spori na sudu zbog prevare. Uprkos svemu, Elma je uspela da prevaziđe sve nedaće, te je sa svojom ćerkom zakoračila putem srećnije budućnosti.

Ko je devojčica Elma, koja je rasla u Novom Pazaru?

‒ Počela sam jako mlada da se bavim muzikom, sa samo 19 godina, onako profesionalno. Naravno da sam pevala i ranije, sa nekih pet godina. Tada je bila jako popularna Lepa Brena, Šemsa, neke Silvanine stvari. Sa tim nekim repertoarom sam krenula.

Koliko je dece bilo kod vas u porodici?

‒ Nas petoro. Jedan brat i četiri sestre. Moja mlađa sestra i ja smo se, eto, slučajno zadesile. Bilo je veselo kod nas kući. Sećam se da je moja starija sestra, koja nas je čuvala, jer roditelji u šest odu na posao, ona ustane i pusti glasnu muziku da cela kuća trešti i onda sve vreme dok nam sprema doručak, sprema nas i sređuje, ona igra i peva. Stvarno sam imala lepo i interesantno detinjstvo. Mi smo se između sebe družili, nije nam ni trebalo društvo sa strane.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Kakav si bila đak?

‒ Odličan.

Šta ti je od predmeta išlo od ruke?

‒ Sve. I prirodne i društvene nauke. Isto je tako bilo u srednjoj školi. Završila sam gimnaziju, novinarski smer. Da nisam propevala, verovatno bih se i ja bavila time, na nekoj televiziji.

Je l’ si kasnije upisala fakultet ili nisi?

‒ Jesam, upisala sam engleski jezik, ali nisam završila.

Je l’ ti žao zbog toga?

‒ Pa jeste mi žao, jer nekako fakultet je fakultet. Mislim da čime god da se bavite, lepo je da imate fakultetsku diplomu. Muž je kasnije insistirao da možda upišem prava, jer sam se stalno žalila da mi je žao što nisam završila fakultet, ali eto, otišla sam na drugu stranu.

Suprug ti je bio velika podrška. Kako danas gledaš na taj život koji je prošao i više ne postoji?

‒ Izgubila sam najvećeg prijatelja u životu kog sam mogla da imam. Udala sam se mlada, sa 19 godina. Bila sam više sa njim nego što sam bila u roditeljskoj kući. Ne može mene više nikad niko tako da voli, da me tako pazi. On je bio kao Kineski zid kad sam ja u pitanju. Takva zaštita. Počela sam i da pevam zahvaljujući njemu. Zaslužan je za sve ovo što sam ja danas.

Kako ste se upoznali?

‒ U radio-stanici. Mislim da je to bila praksa neka, a on je imao privatnu firmu i došao je zbog neke reklame. Mi smo se tu upoznali i on je meni prišao i rekao: „Kako se ti zoveš?”, ja sam u sebi prevrnula očima i pomislila da je neki navalentan lik. Ja kažem: „Elma”, na šta je on rekao: „Kako si ti lepa, ja ću tebe da oženim.” Bila sam tu sa nekim drugarom iz škole i rekla mu: „Ovaj je neki pijan”, smejala sam se. Imao je izuzetan karakter, nikada nisam upoznala takvog čoveka. Bila sam opozit njemu, jer sam nekad nervozna, a on se stalno smejao i zezao, njemu je sve to išlo nekako lako.

Posle smrti supruga usledili su veoma teški dani…

‒ Kada se to desilo, jedno vreme nisam ni ustajala iz kreveta. Samo sam želela da spavam, da ne izlazim nigde. Tada sam se i ugojila. Samo sam posle četiri-pet meseci ustala i rekla sebi: „Ja imam dete, koje je izgubilo oca i moram da sam tu za nju, nisam sada ja bitna.” Kreneš dalje i prihvatiš stvari kakve jesu i to je to. Sada je mnogo teže, to mogu da ti kažem. Hvala bogu da sam posle svega upoznala tu ekipu iz Švajcarske, ljude koji su stali uz mene i opet mi dali vetar u leđa. Dobila sam super uslove za svoj dalji put i karijeru, oni kao da su me digli.

Da li si ti prestala da veruješ u sebe u nekom trenutku?

‒ Jesam i to je bilo strašno, tih pet-šest meseci. Ne može to da shvati neko ko nije izgubio nekoga ko mu je drag. Kada se te stvari dese, onda sam počela da razmišljam o nekim drugim stvarima, šta kada bi se meni nešto desilo. Kreneš u neko crnilo i trebalo mi je dosta vremena da se vratim. To je bila njegova želja. On je bio svestan da će do toga doći, jer smo mi uvek razgovarali o tome. Zamisli to da postoji čovek koji te voli najviše na svetu, možda čak i više nego decu svoju. Onda on krene meni da priča da ja treba da nastavim da živim normalno i da pevam. Za njega sam ja pevala najlepše na svetu, kuvala najlepše na svetu, sve naj naj. Nikada nisam videla čoveka da toliko voli nekoga, veruje u nekoga i da na svaki mogući način pokušava sve da mi olakša.

Šta je sa Sašom Popovićem? Imali ste sjajan odnos i onda se sve to srušilo, kako je došlo do toga?

‒ Nažalost. Ne znam ni da li da pričam na tu temu. Došlo je do nekog raskola kada je u pitanju naš odnos poslovni. Gospodin Popović stvarno nije ispao fer prema meni. Izdao mi je tri CD, koja sam ja sama finansirala, za koje imam potpisane ugovore da ako dobro prođu, naplatim ono što je moje i ono što sam ja uložila, a to se nikada nije desilo. Na stranu sve to, ali najviše me je povredilo to kada je gostovao na jednoj televiziji i rekao da ja nisam profitabilan pevač i da zbog toga ja nisam ništa naplatila. To je sada na sudu. Ja njega krivično gonim za klasičnu prevaru, jer sam prevarena. Smatram da je ovde pravda spora, ali nadam se dostižna.

Koliko je tebi lično krivo zbog toga?

‒ Mnogo mi je žao. Nevezano za novac i sve, nije ni bitno kako će to da se završi, ali ja sam kao čovek povređena, kao pevač. Imam nagrade, a da mi neko kaže da sam neprofitabilna. To ne mogu da zaboravim. Trebalo je samo da ispoštuje makar jedan deo dogovora.

Autor: Goran Jovanović

OVAJ I MNOGE DRUGE TEKSTOVE ČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU LISTA OBJEKTIV